Bilten vesti

28. APRIL 2006.

SADRZAJ


* * *

SRBIJA I CRNA GORA

KOLONA: FRANCUSKA ZELI DA SRBIJA NAPREDUJE NA EVROPSKOM PUTU

PARIZ, 26. aprila 2006. (Beta) Francuska zarko zeli da Srbija napreduje na evropskom putu, ali je za to potrebno ukloniti odredjene prepreke, izjavila je danas francuska ministarka zaduzena za evropska pitanja Katrin Kolona.

Posle razgovora sa ministrom spoljnih poslova SCG Vukom Draskovicem u Parizu, Kolona je podsetila da Francuska podrzava evropsku perspektivu citavog Balkana i da svaka zemlja zna koja su njena prava i obaveze.

"Ali resili smo da budemo optimisti i ukoliko naidjemo na neke prepreke na tom putu reseni smo da ih uklonimo jer je to u interesu i Evrope i SCG, kao i u interesu stabilnosti i demokratskog razvoja regiona", rekla je Kolona.

Draskovic je posle razgovora sa francuskom ministarkom rekao da je sasvim jasno da je saradnja sa Haskim tribunalom jedina prepreka na evropskom putu i da sve drugo ide u prilog Srbiji.

Sef diplomatije novinarima je preneo da je sa francuskom ministarkom razgovarao i o mogucnostima za ublazavanje viznog rezima za odredjene kategorije stanovnistva kao sto su studenti, mladi ljudi, istrazivaci, sportisti i biznismeni.

Katrin Kolona i Draskovic razgovarali su danas i o tvining programu kroz koji Francuska, u ime Evropske unije, pomaze SCG u jacanju institucionalnih kapaciteta u procesu priblizavanju EU.

Draskovic je novinarima rekao da je od francuske ministarke zatrazio podrsku da regionalna skola za obuku evropskih kadrova na podrucju celog Balkana bude locirana u Beogradu.

Sef diplomatije SCG dodao je da ukoliko bi bila uklonjena poslednja prepreka na evropskom putu saradnja sa Haskim tribunalom, Srbija u pristupu fondovima EU moze da ocekuje da bude tretirana kao da je vec zemlja kandidat.

Susretom sa ministarkom zaduzenon za evropska pitanja, Draskovic je zavrsio posetu Francuskoj, tokom koje je o istim temama razgovarao i sa sefom francuske diplomatije Filipom DustBlazijem.

O evropskoj persrektivi SCG i preprekama na tom putu, sef diplomatije razgovarao je i sa novinarima u pariskom "Centru strane stampe".

PREGOVORI SCG I EU O VIZNIM OLAKSICAMA OD JULA

BRISEL, 26. aprila 2006. (Beta) Evropska komisija ce do jula dobiti mandat za pregovore s Beogradom o sporazumu o readmisiji i viznim olaksicama za odredjene kategorije gradjana Srbije i Crne Gore koji putuju u zemlje Evropske unije, najavljeno je danas u Briselu.

To su zvanicnici Evropske komisije rekli predstavnicima Srbije i Crne Gore i republika clanica, koji su juce doputovali na razgovore u Brisel.

Clan delegacije SCG Vladimir Ljubojevic je rekao da su zvanicnici u Evropskoj komisiji ocenili da su zahtevi SCG bili "odmereni" i da su se odnosili na vizne olaksice za gradjane koji putuju u posetu rodjacima u zemljama EU.

U ovim pripremnim pregovorima predstavnika srpskog i crnogorskog ministarstva unutrasnjih poslova, kao i kancelarija za pridruzivanje EU SCG i vlada Srbije i Crne Gore, zatrazeno je i da brze i lakse do viza dodju ucenici, student, poslovni ljudi, drzavni sluzbenci, sportisti, kulturni radnici, odnosno svi gradjani SCG cija je delatnost vezana za putovanja u EU.

Te kategorije gradjana SCG bi vize dobijali brze, uz uproscen postupak, na duze razdoblje i s mogucnoscu da vize budu visekratne.

Potrebno je da do jula Savet ministara EU da mandat Evropskoj komisiji, a pregovori bi mogli da pocnu i da budu okoncani na jesen.

Sporazum, koji bi zatim bio zkaljucen, stupio bi na snagu 1. januara 2008. godine.

STANKOVIC: HASKOM SUDU OMOGUCEN PRISTUP VOJNIM ARHIVAMA

BEOGRAD, 26. aprila 2006. (Beta) Ministarstvo odbrane je "realizovalo sve zahteve" Haskog tribunala za pristup vojnim arhivama SCG, izjavio je danas ministar odbrane Zoran Stankovic.

Stankovic je na konferenciji za novinare rekao da Vojnobezbednosna agencija saradjuje sa ostalim tajnim sluzbama u zemlji u pronalazenju osoba optuzenih pred Haskim tribunalom i ljudi koji su im pomagali u skrivanju.

On je rekao da ostaje pri tome da ce traziti smenjivanje ljudi u vrhu bezbednosnih struktura vojske ukoliko haski optuzenik Ratko Mladic ne bude uhapsen "do odredjenog datuma".

Stankovic, medjutim, nije zeleo da precizira o kom datumu je rec, isticuci da je predsednik Vlade Srbije Vojislav Kostunica taj koji se obavezao da ce u odredjenom roku Srbija ispuniti obaveze prema Haskom tribunalu.

TUZBA NE SME UGROZITI ODNOSE SCG I BIH

BANJA LUKA, 26. aprila (Tanjug) - Hrvatski clan Predsednistva BiH Ivo Miro Jovic i ambasador Srbije i Crne Gore u Sarajevu Grujica Spasovic saglasili su se danas da tuzba BiH protiv SCG ne sme da ugrozi odnose dve zemlje, koji se dobro razvijaju. Oni su se slozili i da sva otovrena pitanja treba resavati dogovorom ekspertnih timova, saopstilo je Predsednistvo BiH. Spasovic je istakao da BiH ostaje u vrhu spoljnopolitickih prioriteta SCG. U razgovoru je bilo reci i o sastanku Medjudrzavnog veca u Beogradu, kao i i trilateralnom sastanku o redefinisanju Medjudrzavnog veca, koji treba da bude odrzan u Dubrovniku izmedju BiH, SCG i Hrvatske Razgovarano je i o ustavnim promenama u BiH i o potrebi intenzivnije ekonomske saradnje izmedju SCG i BiH i, kao prvi korak, najavljeno je skoro otvaranje predstavnistva Privredne komore u Sarajevu.

KUKAN SE UPISAO U KNJIGU ZALOSTI U AMBASADI SCG

BRATISLAVA, 26. aprila 2006. (Beta) Sef slovacke diplomatije Eduard Kukan, visoki predstavnici ministarstva inostranih poslova i diplomatski kor upisali su se u knjigu zalosti povodom iznenadne smrti ambasadora Srbije i Crne Gore u Slovackoj Vojislava Milenkovica.

"Poznavao sam ga kao odlicnog profesionalca, prijatnog, veselog i dinamicnog coveka punog energije. U domenu saradnje izmedju nase dve zemlje ostavio je veliki i dobar rad", zapisao je Kukan u knjizi zalosti koja je u ambasadi SCG u Bratislavi bila otvorena u ponedeljak i utorak.

Veliki doprinos preminulog ambasadora Milenkovica kontaktima zvanicnog Beograda i Bratislave istakli su i drzavni sekretar u slovackom MIPu Magda Vasariova i diplomata Miroslav Lajcak, posrednik EU u referendumu u Crnoj Gori.

SRBIJA

TADIC POTPISAO ZAKON O CRKVAMA I VERSKIM ZAJEDNICAMA

BEOGRAD, 27. aprila 2006. (Beta) Predsednik Srbije Boris Tadic potpisao je danas Ukaz o proglasenju Zakona o crkvama i verskim zajednicama, iako, kako je ocenio, taj zakon ima manjkavosti.

U propratnom pismu predsedniku Skupstine Srbije, dostavljenom i premijeru Srbije, Tadic je naveo da je zakon potpisao, nakon konsultacija sa predstavnicima drzavnih institucija Srbije i drzavne zajednice, predstavnicima crkava i verskih zajednica i civilnog drustva, a sagledavajuci stavove medjunarodnih institucija kao sto su OEBS i Savet Evrope.

"Na osnovu toga, zakljucio sam da Zakon nije u potpunosti uskladjen sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima koju je Skupstina Srbije i Crne Gore ratifikovala 2004. godine, ali i da je moguce da se odredjenim izmenama i dopunama sve njegove manjkavosti otklone", navodi se u pismu predsednika Tadica.

Predsednik Tadic je, kako je obrazlozio, Ukaz o proglasenju zakona potpisao zato sto je njegovim usvajanjem Skupstina Srbije zapocela sa pravnim uredjenjem veoma vazne i delikatne drustvene oblasti, i zato sto je to prvi zakon te vrste u novijoj srpskoj istoriji.

"Istovremeno, smatram da je neophodno da Narodna skupstina Republike Srbije u najhitnijem roku usvoji izmene i dopune ovog Zakona kojima bi se otklonile sve njegove manjkovosti i koje bi ga ucinile savremenim evropskim pravnim aktom", naveo je Tadic.

PRVANOV I TADIC: ODNOSI DVE ZEMLJE NIKADA NISU BILI BOLJI

PRIROT, 26 aprila 2006. (Beta) Predsednici Bugarske i Srbije Georgi Prvanov i Boris Tadic ocenili su danas u Dimitrovrgradu da su odnosi dve zemlje najbolji do sada.

Prvanov je rekao gradjanima Dimitovgrada da su se on i Tadic slozili da zajednicki rad na ocuvanju kulturnog identiteta zitelja ovog multietnickog kraja ima ogorman znacaj, tako da ce u tom cilju u skolama fond casova bugarskog biti povecan sa dva na pet casova nedeljno.

Bugarski predsednik je istakao da je nepohodno da se zajednickim naporima utice na razvoj industrije i turizma ovog kraja.

Izrazavajuci uverenje da ce dobri medjunacionalni i medjudrzavni odnosi jacati i dalje, Tadic je naglasio da je on kao predsednik Srbije garant prava pripadnicima svih etnickih zajednica koje zive u Srbiji.

"I gradjanin Dimitrov i Dimitrijevic moraju imati ista prava ne samo ovde vec i u celoj Srbiji", porucio je Tadic.

Oba predsednika su istakla znacaj zajednickih projekata na izgradnji gasovoda i autoputa Nis i Sofija, kao i neophodnost otvaranja novih granicnih prelaza i otvaranja granica.

Tadic je istakao protrebu zajednickog razvoja Stare planine koja bi po njegovim ocenama trebalo da postane najveci skijaski centar od Alpa do Crnog mora.

"Evropa se razvijala i kroz regione koji su nezavisno od drzava saradivali, a to na ovim prostorima treba da budu Vidin, Kalafat i Zajecar i Sofija, Skoplje i Nis" rekao je Tadic.

U toku posete Dimitrovgradu dvojica predsednika polozice vence na spomen kosturnicu Pametnik na Neskovom visu u kojoj su sahranjeni srpski i bugarski vojnici 1885 godine.

KOSOVO METOHIJA

USVOJEN DOKUMENT O PRAVIMA MANJINSKIH ZAJEDNICA

PRISTINA, 27. aprila 2006. (Beta) Pregovaracki tim Kosova usvojio je veceras dokument o pravima manjina koji je izradjen u Kembridzu i jos jednom razmotrio dokument o granicama novih opstina kao i resenje za Kosovsku Mitrovicu.

Politicki savetnik predsednika Kosova i clan pristinske delegacije u pregovorima o decentralizaciji u Becu, Skender Hiseni, izjavio je posle sastanka da je dokument o pravima manjinskih zajednica jednoglasno usvojen.

"Politicka grupa je zajedno sa strucnjacima radila na jednom okviru o pravima manjina. Na tom okviru se radilo i u Kembridzu, gde je uz kosovske strucnjake bio i poznati strucnjak za ova pitanja Mark Veler", rekao je Hiseni.

Prema njegovim recima, rec je o obimnom dokumentu koji predvidja sirok dijapazon standarda i pozitivnih resenja koja se primenjuju u razlicitim zemljama, ali su u dokumentu uzete u obzir i specificnosti Kosova.

Hiseni je rekao da se nastavljaju pripreme za sastanak o decentralizaciji koji ce se odrzati 4. i 5. maja u Becu.

Ni na ovom sastanku pregovaracka ekipa nije utvrdila konacan predlog resenja za granice opstina i resavanje pitanja Kosovske Mitrovice. To ce se, prema Hiosenijevim recima, odluciti tokom naredne nedelje, neposredno pred sastanak u Becu.

Jos nije predvidjeno koliko ce novih opstina biti formirano, medjutim, osnovno polaziste ce biti koliko koja opstinska jedinica moze biti samoodrziva sa ekonomskog aspekta.

Danasnjem sastanku pregovaracke ekipe Kosova nisu prisustvovali premijer Agim Ceku, koji je, kako je Hiseni rekao, prisustvovao sastanku NATOa u Sofiji, kao ni i predsednik Demokratske partije Kosova Hasim Taci, koji se tokom dana u Becu sastao sa zamenikom izaslanika UN za pregovore o statusu Kosova Alberom Roanom.

JESEN PETERSEN I CEKU:NA STANDARDIMA MORA JOS DA SE RADI

PRISTINA, 26. aprila 2006. (Beta) Sef UNMIKa Soren JesenPetersen i premijer Kosova Agim Ceku ocenili su danas da jos mnogo treba da se uradi na polju ostvarivanja standarda, uprkos napredku koji je ocigledan.

Posle sastanka radnih grupa za ostvarivanje standarda kojem su prisustvovali i JesenPetersen i Ceku receno je da ce tehnicka procena ostvarivanja standarda biti obavljena 30 aprila.

Premijer Ceku nije bio najzadovoljniji dosadasnjim aktivnostima u ispunjenju standarda.

"Sva ministarstva i sve opstine su ulozile napore i preduzele konretne mere na ispunjenju standarda, ali to nije dovoljno. Na tom polju ima jos mnogo toga da se uradi. Nas posao se ne zavrsava procenom ostvarivanja standarda, nakon toga proces ce se nastaviti istom dinamikom" rekao je Ceku. Politicka i tehnicka procena ostvarivanja standarda treba da bude dostavljena generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu do juna ove godine, kako bi Savet bezbednosti na sednici koja se planira za pocetak jula razmotrio ostvarivanje stanadarda.

Kako je najavljeno od te procene ce zavisiti koraci koje ce specijalni izaslanik za status Mahti Ahtisari, preduzeti u procesu pregovora o statusu Kosova.

CEKU POZIVA SRBE NA POVRATAK

PRISTINA, 26. aprila 2006. (Beta) Premijer Kosova Agim Ceku pozvao je u sredu raseljene Srbe iz sela Zitinje, u opstini Vitina, da se vrate svojim kucama.

"Ovde sam da vidim zasto je doslo do zastoja u finalizaciji povratka 29 srpskih porodica", rekao je Ceku isticuci da je ipak ohrabrujuce sto su razlozi materijalne prirode, a ne bezbednost i sloboda kretanja.

Ceku je izjavio da ce kosovska vlada pronaci sredstva za zavrsetak preostalih infrastrukturnih radova i pozvao Srbe da se vrate posto, kako je rekao, "niko nece investirati u prazne kuce".

Premijer Kosova je pohvalio gradjane sela koji su svesrdno prihvatili i podrzali akciju povratka raselejnih.

Predstavnik Srba iz Zitinja Ljubisa Zafirovic rekao je da ce se Srbi, ukoliko se rese problemi vodovoda, kanalizacije i drugi infrastrukturni problemi, vratiti obnovljenim kucama.

Najveci broj Srba iz ovog sela od juna 1999. godine zivi u selu Partes u opstini Gnjilane.

CEKU: GRANICA JE TEHNICKO PITANJE, RESENJE POSLE STATUSA

PRISTINA, 28. aprila 2006. (Beta) Kosovski premijer Agim Ceku ocenio je da je stampa u poslednje vreme komplikovala odnose Kosova sa Makedonijom, ali je izrazio uverenje da ce sve biti razjasnjeno nakon njegovog skorog susreta s makedonskim zvanicnicima.

Ceku je za danasnji broj dnevnika "Zeri" dao intervju posvecen iskljucivo pitanju demarkacije makedonske granice u delu prema Kosovu.

"Zapravo, mislim da je stampa to komplikovala, ali mislim da ce sve biti razjasnjeno veoma skoro na predstojecem sastanku", kazao je on.

Ceku je rekao da je za kosovsku stranu demarkacija granice "tehnicko pitanje koje ce biti reseno posle statusa u duhu saradnje, onako kako dva prijatelja resavaju medjusobne sporove".

Premijer je ocenio da su reakcije makedonskih politicara na njegovu izjavu da ne priznaje sporazum o granici koji je Makedonija potpisala sa tadasnjom SR Jugoslavijom "vise bile namenjene za domace politicke potrebe" Skoplja.

Taj sporazum je, prema Cekuovim recima, "jabuka razdora izmedju Kosova i Makedonije koja ih sprecava da razviju odnose u duhu saradnje".

CRNA GORA

LAJCAK: U KAMPANJI PREVISE KONFRONTACIJE

PODGORICA, 26. aprila 2006. (Beta) Evropski izaslanik za crnogorski referendum Miroslav Lajcak saopstio je danas da je zabrunut predreferendusmkom situacijom u Crnoj Gori i zamolio predstavnike dva politicka bloka da "budu svesni svoje odgovornosti".

Lajcak je to izjavio posle odvojenih susreta sa liderima dva bloka za zajednicku drzavu Predragom Bulatovicem i za nezavisnu Crnu Goru Milom Djuklanovicem.

Lajcak je poslije susreta sa Bulatovicem kazao da se predstavnici bloka za zajednicku drzavu vracaju u Republicku referendumsku komisiju (RRK), nakon jucerasnjeg bojkota rada tog tela nadleznog za organizaciju referenduma zbog hapsenja clana RRKa tog bloka.

Govoreci o svojim susretima sa Djukanovicem i Bulatovicem, evropski izaslanik je saopstio da im je preneo zabrinutost Brisela i ocenu da je u kampanji "previse konfrontacije".

Lajcak je kazao da je zamolio Djukanovica i Bulatovica da se "vise bave konstruktivnom kampanjom".

"Zamolio sa ih da vode pozitivnu kampanju. Svi imaju prava da koriste svoja politicka sredstva. Ako imaju neke probleme postoje nadlezni organi, referendumska komisija, medjunarodni posmatraci nadlezni za njihovo reseavanje", kazao je Lajcak.

On je dodao da ne treba da se "prave problemi koji ce komlikovati situaciju poslije referenduma" i najavio da ce do referenduma 21. maja cesce dolaziti u Crnu Goru.

USVOJENA DEKLARACIJA O PRISTUPANJU CRNE GORE EU

PODGORICA, 27. aprila 2006. (Beta) Crnogorska vlada usvojila je danas Deklaraciju o dinamiziranju procesa pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji (EU).

Predsednik vlade Milo Djukanovic je posle sednice novinarima rekao da je planirano da krajem ove godine Crna Gora sa EU potpise sporazum o pristupanju.

Odmah nakon referenduma o drzavnom statusu, kako je rekao Djukanovic, vlada ce pristupiti "konsolidaciji do sada postignutih rezultata" u pregovorima sa EU, a to, kako je objasnio, podrazumeva prelazak na samostalni kolosek pregovaracckog procesa.

Izrazivsi uverenost u pobedu opcije suverene Crne Gore, na referendumu, crnogorski premijer je ocenio da "jedino puna drzavnost garantuje ravnopravnost" Crne Gore i "punu zastitu slobode biznisa".

Djukanovic je rekao da je osnovna poruka danas usvojene Deklaracije spremnost Crne Gore "na puno postovanje evropskih vrednosti".

Premijer je najavio skoro pristupanje izradi Nacionalne sterategije za pristupanje Crne Gore EU.

DJUKANOVIC: MLADIC I REFERENDUM NISU POVEZANI

PODGORICA, 27. aprila 2006.(Beta) Crnogorski premijer Milo Djukanovic izjavio je danas da eventualno izrucenje haskog optuzenika Ratka mladica Tribunalu u Hagu Ratka nece uticati na ishod referenduma u Crnoj Gori.

"Referendumski rezultat nece ni u nijansi zavisiti od eventualnog izrucenja Mladica", rekao je Djukanovic novinarima.

Crnogorski premijer je kazao da je Crna Gora zainteresovana da "Srbija krene putem pune saradnje" sa Tribunalom u Hagu, jer se, kako je naveo, na to ceka jos od 2000. godine.

"Nadam se da necemo cekati jos sest godina da Srbija ispuni obaveze prema Tribunalu u Hagu", rekao je Djukanovic.

VLAHOVIC: NEMINOVNI RAZGOVORI CRNE GORE I SRBIJE O ODNOSIMA

PODGORICA, 27. aprila 2006. (Beta) Crnogorski ministar inostranih poslova Miodrag Vlahovic izrazio je danas u Becu uverenje da veoma brzo mora da dodje do razgovora Crne Gore i Srbije o buducnosti medjusobnih odnosa.

U razgovoru s generalnim sekretarom Ministarstva inostranih poslova Austrije Johanesom Kirleom, on je izrazio i zaljenje sto Beograd nije pozitivno odgovorio na inicijativu Podgorice za dijalog o buducnosti odnosa i deklaraciju koja garantuje gradjanima Srbije u Crnoj Gori sva prava u slucaju nezavisnosti, saopstila je crnogorska vlada.

Kako se navodi u saopstenju, Kirle je u vezi sa evropskom perspektivom Zapadnog Balkana, kazao da ce, pored neophodnosti saradnje sa Haskim tribunalom, proces integracija zahtevati mnogo strpljenja i rada, ali je izrazio uverenje da je buducnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.

Vlahovic je razgovarao u Becu i sa predsedavajucim Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope Erhardom Busekom, a u okviru posete Austriji, koju je danas zavrsio, imao je i radni sastanak s grupom ambasadora zemalja clanica EU pri OEBSu.

Ambasadori su zajednicki zakljucili da su intencije Vlade Crne Gore da sa susedima gradi otvorene i dobre odnose nakon referenduma, konstruktivne i ozbiljne, te su u tom smislu, podrzali usvajanje deklaracije crnogorske vlade, navedeno je u saopstenju.

POLT: POSETA CRNOGORSKE OPOZICIJE SAD BILA PRIVATNA

BEOGRAD, 26. aprila 2006. (Beta) Americki ambasador u Srbiji i Crnoj Gori Majkl Polt danas je rekao da nedavna poseta delegacije crnogorske opozicije SAD nije imala zvanicnu konotaciju, niti je organizovana na zvanicni poziv americkih vlasti.

Povodom brojnih izvestaja medija i spekulacija o toj poseti, Polt je rekao za Betu da je to bila privatna poseta predstavnika crnogorske opozicije koji su trazili da se sastanu sa americkim zvanicicima kako bi ima preneli svoje stavove.

On je dodao da su vlasti SAD spremne da na odgovorajuci nacin razgovaraju i sa predstavnicima crnogorskih vlasti, ali da ne zele da se SAD uvlace u razmirice u Crnoj Gori.

Polt je rekao da su se predstavnici crnogorske opozicije sastali sa "pojedincima", medju kojima su bili predstavnici Stejt departmenta i Nacionalnog saveta za bezbednost, ali je naglasio da su ti razgvori "odrzani na odgovarajcuhem nivou".

Mimo toga, poseta nije imala nikakvu zvanicnu konotaciju, i to, takodje, nisu bile ni konsultacije, rekao je americki ambasador.

"Smatramo da bi bilo neodgovarajuce da americke vlasti upute zvanicni poziv pre referenduma, jer americke vlasti nemaju nikakav stav o ishodu referenduma, osim da proces treba da bude fer, transparentan, demokratski i u skladu sa medjunarodnim standardima", rekao je on.

Americki ambasador je rekao da SAD smatraju da je na gradjanima Crne Gore da donesu odluku o svojoj budcnosti.

Upitan o izjavi izvrsnog direktora Grupe za promene Nebojske Medojevica da je nakon te posete slika o Crnoj Gori "dramaticno izmenjena" u SAD, Polt je rekao da SAD dobro poznaju situaciju u Crnoj Gori i da im nisu potrebna dodatna razjasnjenja.

Na pitanje zasto su americke vlasti odobrile tu posetu, on je rekao da svako hoce da poseti SAD, i kad ispuni uslove za vizu, to moze da ucini. Naglasio je da nije bilo nikakvih specijalnih procedura ili zahteva u vezi sa tom posetom.

LUKSIC: ISKUSTVO ISLANDA ZNACAJNO ZA CRNU GORU

PODGORICA, 26. aprila 2006. (Beta) Crnogorski ministar finansija Igor Luksic ocenio je danas da je iskustvo u ekonomskom razvoju Islanda znacajno i za Crnu Goru, jer su obe zemlje male i upucene jedna na drugu.

Luksic je sa islandskim ministrom finansija Arni Matiesenom u Rejkjaviku potpisao sporazum o saradnji dva ministarstva.

U izjavi tim povodom, prenesenoj na sajtu crnogorske vlade, Luksic je naveo da Island moze biti dobar primer za Crnu Goru kada, kako je rekao, ta drzava zaokruzi drzavnost, na referendumu 21. maja.

"Island je danas jedna od najbogatijih zemalja, a ne tako davno bila je niskorazvijena zemlja", rekao je Luksic, ocenivsi da izmedju Crne Gore i Islanda ima niz slicnosti.

CEDEM: VECINA ZA NEZAVISNOST

PODGORICA, 28. aprila 2006.(Beta) Istrazivanje podgorickog Centra za demokratiju (CEDEM) pokazalo je da bi vecina gradjana glasala za nezavisnost Crne Gore.

Za crnogorsku nezavisnost na referendumu bi glasalo 56,3 odsto gradjana dok bi se protiv suverenosti izasnilo 43, 7 odsto, saopsteno je na danasnjoj konferenciji za novinare CEDEMa.

Istrazivanje je pokazalo da bi na referendum izaslo 87 odsto gradjana od ukupno upisanih u biracki spisak.

Istrazivanje je sprovedeno od 19. do 25 aprila na uzorku od 1.481 ispitanika u devet crnogorskih opstina.

Analiticar CEDEMa Milose Pesic kazao je da je to do sada metodoloski najozbiljnije istrazivavanje CEDEMa.

U BIRACKOM SPISKU 21.000 GRADJANA VISE NEGO PRE TRI GODINE

PODGORICA, 27. aprila 2006. (Beta) Biracki spisak u Crnoj Gori uvecan je za oko 21.000 gradjana sa pravom glasa u odnosu na predsednicke izbore odrzane pre tri godine u toj republici, saopsteno je iz crnogorskog sekretarijata za razvoj.

Biracki spiskovi u Crnoj Gori zakljuceni su u sredu u ponoc, ali se gradjani mogu i dalje upisivati preko Upravnog suda Crne Gore.

Na jucerasnji dan pravo glasa imalo je 479.523 gradjana.

Upisivanje u biracki spisak preko Ustavnog suda moguce je zakljucno sa 10. majom, posle cega se ne mogu vrsiti izmene spiska. Biracki spisak je u sredu brojao oko 13 hiljada biraca vise u odnosu na pocetak marta ove godine, kada je raspisan referendum o drzavnom statusu Crne Gore.