KAKO DO INTEGRACIJE BALKANA U EVROPSKU UNIJU

Evropa pruža ruku

Krajem ove nedelje na solunskom samitu će se okupiti šefovi država i vlada Evropske unije, novih država članica i balkanskih zemalja. To je prilika da se pokaže rezultat akcije koja se vodi već više od deset godina u kojoj su Francuska i EU igrale pokretačku ulogu.

Prva pouka, ovde kao i drugde, jeste zahtev za jedinstvo. U početku neodlučna i podeljena, međunarodna zajednica nije uspela da početkom ’90. spreči jedan od najstrašnijih sukoba s kraja prošlog veka u Bosni i Hrvatskoj. Osnivanje Kontakt grupe 1994, na inicijativu Francuske, omogućilo je stvaranje vizije, zatim i usvajanje zajedničkih stavova glavnih aktera. Ovo ponovno jedinstvo činilo je osnovu za povratak miru i stabilizaciji zemalja regiona. Kasnije je zajednička odlučnost Evropljana i Amerikanaca protiv Miloševića ili protiv ekstremista svih boja omogućila da se uspešno prevaziđu krize kako na Kosovu, tako i na jugu Srbije ili u Makedoniji.

Druga pouka jeste potreba da budemo hrabri: svaki put kada je međunarodna zajednica umela da bude odlučna, prekinula je krug nasilja i fanatizma. Raspoređivanje francusko-britanskih snaga za brzu intervenciju u julu 1995. u Bosni promenilo je odnos snaga na terenu i otvorilo put ka miru zaključenom u Dejtonu i potpisanom u Parizu. Na Kosovu, drugoj velikoj etapi međunarodnog angažovanja na Balkanu, intervencija NATO-a bila je odlučujuća za okončanje represije Miloševićevog režima i usvajanje mirovnog sporazuma.

I najzad, treća pouka iz ovih mračnih godina jeste izričito traženje vizije i pokretačkog projekta. Zagrebački samit u novembru 2000., plod inicijative predsednika Širaka, definisao mu je odrednice: to će biti evropski projekat. Tako je jasno obeležena perspektiva približavanja Balkana EU, sve do njegove integracije.

Ova ambicija treba da se zasniva na odlučnom angažovanju svih: kako zemalja Balkana tako i EU. Budućnost Balkana je pre svega u rukama naroda koji tamo žive. Na njima je da potvrde opredeljenost za Evropu i izvuku zaključke.

Ovaj izbor pretpostavlja najpre prihvatanje vrednosti koje čine osnovu evropskog pakta, a to su: demokratija, tolerancija, poštovanje drugih, apsolutno neprihvatanje etničke i verske mržnje ili bilo kakve upotrebe sile. Ovi principi treba konkretno da se ogledaju u: ostvarivanju pravne države, kroz ravnotežu vlasti i zaštitu individualnih sloboda; suđenju ratnim zločincima, počev od Karadžića, Mladića i Gotovine, u okviru primerene saradnje sa Haškim tribunalom; odlučnoj borbi protiv razvoja mafijaških mreža i organizovanog kriminala koji danas predstavljaju najveću opasnost za političku stabilnost i ekonomski uzlet ovog regiona. Tu i tamo, neke vlade još uvek nisu preuzele sve obaveze koje podrazumeva evropska perspektiva. Potrebno je dakle da se ovi ciljevi stalno potvrđuju i da se odlučno radi na njihovom ostvarivanju.

Postepena integracija u EU traži i duboke reforme, često teške, u cilju razvoja tržišne ekonomije koja podrazumeva transparentnost i otvorenost. Vladavina prava i ekonomska inicijativa su neophodni uslovi za unapređivanje demokratije i prosperitet koji su u centru evropskog projekta.

Najzad, ono što ne treba zanemariti, postepena integracija u Evropu treba da ide uporedo sa ponovnim uspostavljanjem sporazumnih i prijateljskih veza između naroda i zemalja regiona. Kao što smo jednoglasno izjavili na zagrebačkom samitu u novembru 2000., "demokratija, pomirenje i regionalna saradnja s jedne strane, približavanje svake od ovih zemalja EU,s druge strane, čine celinu".

EU je odlučna da na tom putu prati zemlje Balkana koje su odabrale Evropu. U želji da pruži ruku ovim zemljama, Unija je definisala poseban ugovorni odnos, sporazume o stabilizaciji i asocijaciji, koji kombinuju postepeno otvaranje tržišta, odgovarajuću tehničku pomoć ali i politički dijalog koji treba ojačati. Jedan od ciljeva ovih sporazuma upravo mora da bude jačanje saradnje između zemalja ovog regiona u cilju razvoja njihovih uzajamnih veza. Pored toga, EU je uspostavila moćne finansijske instrumente: u okviru programa CARDS, Evropljani će dati ovim zemljama 4,65 milijardi evra u periodu od 6 godina; na to treba dodati i finansijsku podršku veću od 8 milijardi evra u toku poslednje četiri godine, koja između ostalog uključuje humanitarnu pomoć, zajmove Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, bilateralnu podršku država članica, kao i privilegovani bescarinski pristup na zajedničko tržište za skoro sve proizvode.

Kao prvi ekonomski činilac na Balkanu, Evropa je već sada i politički i vojni privilegovani partner. To je bila u Makedoniji, kada je Ohridski sporazum stavio pečat na institucionalni kompromis između različitih strana i ugasio novo potencijalno žarište. Ona je, takođe, posredovala u stvaranju nove države Srbije i Crne Gore u februaru ove godine. Od tada je na terenu EU osigurala smenu snaga NATO-a u Makedoniji, a mogla bi da učini slično u Bosni gde je već odgovorna za međunarodnu podršku domaćim policijskim snagama. Na taj način, Evropljani preuzimaju suštinski deo međunarodnih napora za održavanje mira i obnovu u regionu, u tesnoj saradnji sa SAD.

Naravno, svaka zemlja na Balkanu treba da napreduje svojim ritmom ka Evropi. Ali Unija predstavlja jednu celinu: ona ne može da se bira po želji. Priključenje Evropskoj uniji ne može da se svede na puki niz tehničkih formalnosti: potrebno je usvojiti evropski projekat kao svoj, projekat jedne unije koja teži sve tešnjoj saradnji između država i naroda. Predstavnici civilnog društva zapadnog Balkana, od Sarajeva do Prištine, od Beograda do Skoplja, od Zagreba do Tirane, upozoravaju nas da njihovo priključenje, kada za to dođe trenutak, treba da bude javna pohvala duboke transformacije njihovih društava. Pozivaju nas da ne rasprodajemo Uniju, svesni da ulazak u Evropu koja bi jeftino prodala svoje vrednosti i svoja pravila ne bi imao nikakvog smisla.

U tom duhu mi pripremamo solunski samit: naše parole su ambicija i nada, jer Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija i Srbija i Crna Gora poseduju nedvosmislenu sklonost ka pristupanju Evropi; ali i odgovornost, jer put ka Evropi je zahtevan i prolazi kroz poštovanje političkih, moralnih, ekonomskih i socijalnih uslova. Negirati tu činjenicu bilo bi neodgovorno pred našim evropskim sugrađanima. Potvrditi je znači jasno istaći naše poverenje u mirnu budućnost koja će nam biti zajednička.

[*] Tekst ministra inostranih poslova Francuske
      napisan specijalno za "Politiku"