Džudi Bat, Institut za bezbednosne studije EU

Možete izgurati dobru nagodbu oko Kosova

Ukoliko državna zajednica ne funkcioniše, najbolje je da se Srbija i Crna Gora mirno i prijateljski razdvoje. U tom slučaju, Srbija bi brže napredovala ka EU jer ima kompetentne ljude i veliki administrativni kapacitet za razliku od Crne Gore - ocenila je za „Blic“ Džudi Bat, ekspert Instituta za bezbednosne studije EU i autorka nedavno objavljene studije o Srbiji.

- Crna Gora je mala zemlja i pregovaranje o oko 80.000 strana tekovine EU i zakonskih akata koje treba uskladiti jeste ogroman posao. Pitanje je da li su crnogorske institucije spremne da preuzmu veliku odgovornost u ime nezavisne države. Još važnije je pitanje da li i koliko brzo, ukoliko dođe do referenduma, crnogorski političari mogu da se udruže i rade u novoj stvarnosti i ubede građane da će nova država funkcionisati u njihovu korist.

Predstavnici crnogorske vlasti često kao argument iznose slučaj Andore u korist propagiranja nezavisnosti.

- Budimo realni, Crna Gora nije Andora. Veoma male zemlje su bogate, a to Crna Gora nije. Ukoliko postane nezavisna, čeka je mnogo posla. EU je spremna da pomogne, ali je pitanje koliko pomoći može da se pruži tako malom i krhkom entitetu. Čak je i Slovačka, koja je znatno veća od Crne Gore, nakon razdvajanja od Češke izgubila pet godina pod vlašću Vladimira Mečijara. To je bio period snalaženja i suočavanja sa realnošću šta znači biti nezavisna država i šta treba raditi.

Izjavili ste da je Kosovo teret Srbije koji ona teško može da nosi.

- Lako je političarima da govore o Kosovu kao srpskom Jerusalimu kada srpski budžet ne snosi troškove stabilnosti na Kosovu koju sada imamo. Svesna sam da je Kosovo veoma osetljivo pitanje puno simbolike i emocija. Ipak, smatram da je ono izgubljeno za Srbiju, ali da to ne znači da se nema o čemu pregovarati u predstojećem periodu. Potpuno je legitimno da Vlada Srbije zahteva kredibilne garancije za poštovanje prava manjina, zaštitu kulturnog nasleđa, kao i kompenzaciju za privatizovanu imovinu. Ako je Srbija zaista zainteresovana za dobrobit Srba koji tamo žive, može da forsira i izgura dobru nagodbu, a ne da slegne ramenima i produži dalje.

Kako ocenjujete plan Z4 za koji se zalaže Vuk Drašković?

- Ostavimo taj plan po strani jer je Republika Srpska Krajina bila povezana sa ratom i nasiljem, a ta epizoda je završena. Ono što bi moglo da funkcioniše na Kosovu jeste sprovođenje decentralizacije, za šta se zalaže međunarodna zajednica. Pitanje teritorijalne autonomije za delove gde živi srpska manjina vrlo je osetljivo, što pokazuje i zahtev Mađara u Vojvodini. Albanci se plaše planova o podeli jer teritorijalna autonomija može da bude prvi korak u podeli zemlje. Međutim, teritorijalna autonomija može da bude faktor stabilizacije za delove poput Mitrovice samo u slučaju da Srbija prizna postojeće granice Kosova kao međunarodne. Decentralizacija, neki vid teritorijalne autonomije za Srbe i međunarodno prisustvo koje će garantovati stabilnost mogli bi da predstavljaju ostvariv kompromis. Takođe, treba očekivati da Srbi učestvuju u političkom životu Kosova i da im to Albanci omoguće na nivou države, a ne samo opština u kojim žive.

Očekujete li da u slučaju nezavisnosti Srbi masovno počnu da napuštaju Kosovo?

- To je moguće samo ukoliko dođe do nemira poput onih martovskih. Ipak, međunarodna zajednica se u međuvremenu bolje pripremila za takvu vrstu izazova.

Ivana Cvetković

Izveštaj Kai Eidea o rešenju za Kosovo

Budući status mora biti stabilan i samoodrživ

Nema dobrog trenutka za pokretanje pitanja o kosovskoj budućnosti. Međutim, opšti utisak, doveo je do zaključka da je vreme da se u taj proces krene. Rokove ne treba postavljati, ali kada proces krene on ne može biti blokiran već mora dovesti do rešenja koje mora biti stabilno i samoodrživo - naveo je Kai Eide, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za procenu dostignutosti standarda na KiM, u izveštaju u koji je „Blic“ imao uvid.

Eideova ocena stanja na Kosmetu sadržana je na 24 stranice prepune podataka, impresija sa terena, ali i ocena posle razgovora sa zvaničnim Beogradom i Prištinom. On procenjuje da u pregovore oko statusa Kosova, zbog stabilnosti u regionu, osim međunarodne zajednice, Beograda i Prištine, na izvestan način moraju biti uključene i ostale zemlje okruženja. Eide konstatuje da je veoma važno da proces krene dok je međunarodna zajednica još na Kosovu, dodaje „međunarodna zajednica prezasićena je pitanjem Kosova“ ali i kritikuje:

- Nedovoljna je priprema urađena od strane međunarodne zajednice po tom pitanju. Treba se kretati napred sa velikom obazrivošću i voditi računa da strane tokom celog procesa ostanu zajedno. Proces ne treba da bude ubrzavan. Treba napraviti jasan plan i to je ono što za sada nedostaje... Pre kraja pregovora mora biti rešeno i pitanje granice SCG sa Makedonijom - piše Eide.

Posmatrajući političke aktere u senci najavljenih pregovora on kaže: „Postoji tendencija među kosovskim liderima da se međusobno bore pre nego da se pripreme za sledeći korak“.

- A tendecija među liderima u Beogradu je da gledaju jedni na druge pre nego da gledaju napred. Međutim, danas više nego ranije postoji veći osećaj jedinstva... Veliki napor biće potreban i u Prištini i Beogradu, ali i među kosovskim Srbima da se pripreme za pregovore - ocenjuje Eide, koji je inače u međunarodnim krugovima poznat kao vrstan poznavalac kosovskih prilika. On poziva na širu decentralizaciju na Kosovu.

- Ovaj okvir treba da uključi veći broj novih opština gde posebno Srbi mogu imati svoju većinu. Srbi bi trebalo da imaju veće kompetencije i uticaj u oblastima policije, pravosuđu, obrazovanju, kulturi, medijima i ekonomiji, a uključujući i postavljanje ključnih ljudi na te položaje. Treba se omogućiti horizontalna veza između srpskih opština. Takođe bi trebalo da budu razmatrani aranžmani koji se tiču stvaranja specijalnih veza sa Beogradom, ali ne dajući Beogradu nikakvu vlast u tim zajednicama - predlaže Eide.

Po specijalnom izaslaniku Kosovo je društvo u kome je raširena patnja i destrukcija u svim zajednicama. Ekonomija leži u ruinama. On se posebno bavi i paralelnim srpskim institucijama (zdravstvo, školstvo)na Kosmetu.

- Za Beograd to je element političkog uticaja. Danas paralelne strukture su verovatno jedini realističan način da se reši funkcionisanje srpske zajednice. Rešavanje problema paralelnih struktura zahtevaće ozbiljan i praktičan rad Vlade ali i depolitizaciju pitanja sa obe strane. Ovo je problem koji se najverovatnije može rešiti tokom pregovora - predlaže Eide. Osim srpskih institucija za pregovaračkim stolom sudeći po izveštaju naći će se i budućnost Kosovskog zaštitnog korupsa “kao veoma osetljivo pitanje”.

Po specijalnom izaslaniku kosovski pravni sistem je najslabija institucija. On izražava zabrinutost zbog nekoliko desetina hiljada nerešenih slučajeva među kojima se značajan broj odnosi na uzurpiranu srpsku imovinu. Eide insistira da se omogući povratak Srbima. On predlaže da se promeni dosadašnji stav da se povratici pomažu materijalno samo ukoliko se vraćaju u mesta iz kojih su izbegli već da uz podršku mogu da se vrate gde god žele da žive na Kosmetu. Eide savetuje da se za sada ne menja međunarodni patronat nad KPS. On konstatuje da se ne sme dozvoliti da priča o stusu skrajne ispunjavanje standarda te da se mora izvršiti pritisak na albansku zajednicu.

Željka Jevtić