Goran Svilanović: Rad na novom ustavu Srbije ne sme se odlagati

Ljiljana Begenišić

Sa bivšim predsednikom Srbije Milanom Milutinovićem razgovarao sam dva puta u poslednjih sedam dana, o njegovom odlasku u Hag. Dogovorili smo se o svim važnim detaljima, imajući u vidu dve okolnosti - jedna je da je Milutinović predsednik koji je na demokratski način okončao svoj mandat, a druga okolnost je njegovo zaista teško zdravstveno stanje. Takođe, dogovoreno je i da se obave razgovori i sa zvaničnicima Tribunala o detaljima njegovog odlaska u Tribunal - rekao je u intervjuu za „Blic“ savezni ministar inostranih poslova Goran Svilanović.

Da li je dogovoren rok u kome Milutinović treba da ode u Hag?

- Očekujem da će on u jednom relativnom kratkom roku da se pojavi u Hagu, uz garancije Savezne vlade i Vlade Srbije da se brani sa slobode. Nije trenutak da kažem kada Milutinović odlazi u Hag. Nadam se da će Tribunal imati sluha za argumente koje sam pomenuo i da će njemu biti omogućeno da se brani sa slobode bez nepotrebnog i preterano dugačkog zadržavanja u Hagu, naravno uz našu obavezu da omogućimo njegovo pojavljivanje pred sudom kad postupak protiv njega započne. Sada je važno da se organizuje jedna faza tog postupka, a to je statusna konferencija na kojoj se on izjašnjava o krivici. Pre toga, njegov boravak u Hagu trajaće neko vreme, a mi se nadamo da se neće dogoditi, kao što se dogodilo sa Biljanom Plavšić, da to budu meseci. Takođe, nadamo se da se neće dogoditi da se garancije dveju naših vlada ne uvaže.

Da li se može verovati da će Tribunal uvažiti te garancije i pustiti Milutinovića da se brani sa slobode, s obzirom na to da one nisu ispoštovane u slučaju Nikole Šainovića i Dragoljuba Ojdanića?

- Odluku o tome donosi Tribunal i Sudsko veće. Postoji nekoliko procesnih okolnosti koje mi imamo u vidu kada im se obraćamo i nadamo se da će neke od njih biti iskorišćene. U tom smislu, ja sam se obratio predsedniku suda u Hagu, a premijer Đinđić se obratio glavnom tužiocu i očekujem da će ono što smo mi izneli u tim obraćanjima biti uvaženo. Nemam stopostotne garancije da će nas zahtev biti poštovan, ali mislim da bi bilo dobro i za nas i za sud, a na dobro i Milana Milutinovića, da se izgradi poverenje koje bi omogućilo dalju odlučniju saradnju Vlade i u slučajevima koji dolaze, a koji su mnogo složeniji i, za rad Tribunala, mnogo važniji.

Da li je Milutinović imao neke zahteve u tim razgovorima? - Razgovor je bio obostrano korektan, ali ja ne želim da iznosim detalje.

Glavni tužitelj Suda u Hagu Karla del Ponte nedavno je izjavila da je odustala od tužbe SRJ protiv NATO zbog toga što naša zemlja nije dostavila potrebnu dokumentaciju. Da li je to tačno i, ako jeste, zbog čega ta dokumentacija nije dostavljena?

- To je još jedna njena nekorektna izjava i ja ne želim da je komentarišem.

Da li bi Sud u Hagu prestao s pritiscima na našu zemlju ukoliko bi bili izručeni optužni na čijem izručenju oni najviše insistiraju - Mladić, Šljivančanin i Radić?

- Pitanje je koliko dugo će sud raditi, ali očigledno je da mnogo toga zavisi od nekoliko ključnih osoba koje su u ovom trenutku optužene i bez suđenja njima teško je zamisliti da će spremnost Suda da se ostali postupci prebace na nacionalno zakonodavstvo biti veća.

Da li su tačne spekulacije da ćete u budućoj zajedničkoj državi Srbije i Crne Gore biti ministar odbrane?

- Mislim da nije korektno da ja ili moje kolege govorimo o tome, jer postoji nekoliko koraka koje prethodno treba učiniti. Prvi je da se u parlamentima usvoji Ustavna povelja zajedno sa zakonom o njenom sprovođenju, drugi je da se reguliše način delegiranja poslanika u zajednički parlament i treći je da se definiše ko je većina u tom parlamentu koja bi formirala Savet ministara. Tek nakon toga treba razgovarati ko će biti na kojoj funkciji. Naravno, bilo je razgovora na tu temu u okviru DOS, ali ne i izvan toga.

Ako bi vam bilo ponuđeno da budete ministar odbrane, da li biste prihvatili?

- Bilo bi nekorektno da kažem da li ću biti ministar spoljnih poslova ili ministar odbrane ili uopšte neću biti ministar. O tome ćemo razgovarati tek kad bude učinjeno tih nekoliko neophodnih koraka.

Čini se da će pitanje načina delegiranja poslanika iz Srbije biti novi veliki problem.

- U zajedničkom parlamentu treba preslikati stanje iz Skupština Srbije i Crne Gore. Tema u razgovorima koji nam predstoje za koji dan biće da li razgovaramo o stanju na dan formiranja parlamenta ili na današnji dan. Od te odluke zavisiće koliko će koja stranka imati poslanika u parlamentu zajednice i koja će poslanička većina razgovarati o Savetu ministara.

Koji model je za vas prihvatljiviji?

- O tome ćemo tek razgovarati. Važno je da se postigne dogovor o tome da to ne traje predugo.

Kako komentarišete veoma oštre polemike koje se vode o statusu NBJ i njenog guvernera?

- U našoj javnosti se, kad je reč o tome, pre svega vidi pozicija guvernera Mlađana Dinkića koji je uradio veliki posao. Međutim, moj principijelni stav je da definiciju institucija Srbije, uključujući i Narodnu banku, ne može dati nijedan drugi dokument osim Ustava i zakona Srbije. Sada kada se radi na Ustavnoj povelji i zakonu o njenom sprovođenju ne treba dovoditi u pitanje ono što je uradio Dinkić kao guverner, ali bi bilo teško u tom aktu definisati šta je Narodna banka Srbije.

Kako bi trebalo rešiti taj problem dok se ne donese novi srpski ustav?

- Što se mene tiče, Dinkić radi dobro svoj posao i verovatno će i dalje tako biti. A, rešenje za period do novog srpskog ustava biće definisano zakonom o sprovođenju Ustavne povelje.

Zbog čega se kasni sa otpočinjanjem rada na novom ustavu Srbije i da li vi mislite da taj posao treba da radi komisija koja bi bila formirana pri Vladi Srbije?

- Pisanje novog ustava je najvažniji posao koji nas čeka ove godine. Čini mi se da je najbolji model za početak rada na ustavu da se u Skupštini Srbije definiše komisija koja bi se bavila ovim pitanjem. Uostalom, Skupština ima Odbor za ustavna pitanja koji bi se mogao pozabaviti ovim poslom. Sve ustavne modele koji su urađeni treba staviti na sto, a možda će biti i novih predloga. Ti razgovori će trajati i biće velikih sukoba i polemike. Teme o kojima će se najviše polemisati biće raspodela moći između predsednika Srbije, Vlade, Skupštine i sudstva, zatim teritorijalna organizacija Srbije, potom autonomija Vojvodine i pozicija Kosova. Bilo bi odlično ako bi na kraju rezultat te rasprave bio ustav koji je prihvatljiv za većinu poslanika u Skupštini. Komisija pri Vladi je jedan od mogućih modela, ali postoji skupštinski nadležni odbor. Kad je reč o vladinoj komisiji, sve zavisi kako će se shvatiti iskustvo sa Ustavnom komisijom koja radi Ustavnu povelju, a valja shvatiti da nas čeka mnogo teži posao oko ustava Srbije, nego oko Ustavne povelje. Postoji model ustava koji je uradio Centar za ljudska prava iz Beograda koji GSS prihvata i sa kojim u odnosu na druge stranke u zemlji, započinje dijalog o novom ustavu.

Koliko bi izrada novog ustava mogla da traje i da li nakon završetka tog posla možemo očekivati paralmentarne izbore?

- Kraj januara je krajnje vreme da se posao započne, jer će, valjda jednom, biti usvojena Ustavna povelja i konstituisani organi zajednice. Potrebno je napraviti dogovor kada će, nakon završetka ustava, biti održani parlamentarni izbori. Ne znam koliko izrada ustava može potrajati - šest meseci, godinu dana ili više - ali početak rada više ne smemo da odlažemo. Da bi se rad na novom ustavu Srbije ubrzao, GSS može svoj predlog ustava da uputi skupštinskom ustavnom odboru, što bi možda moglo da pouka i druge da urade isto. Bio bih vrlo zadovoljan kad bi krajem ove godine imali napisan i usvojen novi ustav. Za jednu reformsku vladu koja ima uspehe u ekonomiji kompletiranje institucija države bio bi najveći kompliment s kojim ona može da ide na izbore. A, na izborima će građani glasovima ili da pozdrave ili da kazne te naše rezultate. Za GSS je važno da pred građane izađemo sa konkretnim rezultatom, sa rešenim problemom, a ne sa nedovršenim poslovima.

Da li naša zemlja ima jedinstvenu strategiju za rešavanje problema na Kosmetu?

- Ima. Republička Vlada i Vlada SRJ usvojile su Plan za implementaciju Rezolucije SB 1244 i on predstavlja strategiju za rešenje krize u pokrajini. Možda nisu svi elementi tog plana široko publikovani, ali o njegovim osnovnim elementima govorio je i šef Koordinacionog tela za Kosmet Nebojša Čović, ali i drugi političari. I zbog toga nije tačno da Vlada nema ideju šta bi s Kosovom. Međutim, postoje interesi i drugih oko nas - onih koji žive na Kosovu, Albanaca i Srba, postoje i interesi pojedinih članica međunarodne zajednice koji nisu uvek identični s našima. Dakle, jedno je pitanje da li Vlada ima plan šta činiti na Kosmetu, a drugo da li svaki segment tog plana može da se ostvari, a da svi budu presrećni. Kad je reč o rešenju problema u pokrajini očekujem da otpočne dijalog na dva nivoa. Jedan je na Kosmetu u parlamentu između Srba i Albanaca. Tu nema pravog dijaloga, jer postoji opstrukcija svega što predlože poslanici koji nisu Albanci. Nema dijaloga o najvažnijim mogućim pitanjima kao što su zdravstvo, školstvo, sudstvo, upotreba maternjeg jezika, decentralizacija i još mnogo toga. Drugi novo dijaloga je između političara iz Prištine i Beograda. Tu je bilo nekih kontakata, a očekujem da će ih ove godine biti još više i da će se nivo tih susreta podizati, kada je reč o nosiocima funkcija sa naše strane, ali i sa albanske strane. Ali, ne smemo izgubiti iz vida da nije svaki takav razgovor razgovor o statusu. Mora se pričati o životnim pitanjima kojih ima mnoštvo. Fascinacija statusom pokrajine potiče otud što svi albanski političari govore o tome, jer nerešenim statusom objašnjavaju nemoć da reše realne životne probleme u pokrajini. Ali, i Albancima i nama treba pomoć međunarodne zajednice, a rešiti probleme nemoguće je bez saradnje s nama. Rešenje statusa Kosmata biće rezultat jednog veoma dugačkog procesa i veoma ozbiljnog ekspertskog i diplomatskog dijaloga.

Kako komentariše anketu Radija B92 po kojoj ste vi posle Đinđića i Koštunice na trećem mestu po neispunjenim obećanjima, zbog izjave da ćete podneti ostavku ako do kraja godine ne uđemo u SE?

- U jednom razgovoru sa izvestiocem Pravnog komiteta Saveta Evrope, kada je on došao sa potpuno neprihvatljivim predlogom da se ulazak naše zemlje u SE uslovi rešenjem statusa Kosmeta, rekao sam da ću podneti ostavku, ako to što on govori predstavlja novu politiku EU. Vrlo sam zadovoljan rezultatom koji je usledio, jer je potpuno prestalo uslovljavanje našeg ulaska u SE statusom Kosmeta.

Potpuni monopol Vlade Srbije nije dobar

Pitanje predsednika Srbije biće rešeno novim ustavom Srbije kojim će se definisati preraspodela moći. Tu treba postaviti sledeću korelaciju - ako je predsednik biran direktno, on ima odgovarajuća ovlašćenja koja prate tu poziciju. Ako idemo na smanjivanje ovlašćenja predsednika i jačanje pozicija Vlade, onda predsednik ne mora biti biran direktno. Smatram da je vrlo važno definisati ove odnose u Ustavu, ali vrlo važno je i jačanje dva sektora - medija i pravosuđa, koji u prelomnim političkim trenucima mogu odlučujuće da utiču na političke aktere. Osim toga, potrebno je jasno definisati poziciju političkih partija i zbog toga je vrlo važno doneti zakon o finansiranju stranaka. Nemamo jasno definisane društvene institucije, kao što su nevladin sektor i njegova pozicija u društvu, a naročito je nedefinisana pozicija profesionalnih asocijacija, uključujući i sindikate. To će za GSS biti jedan od važnih elemenata kada budemo razgovarali o tome kako Srbija treba da izgleda. Te institucije potrebne su i Vladi i kada je kritikuju, jer ne može sve sama Vlada da kontroliše. Bez ovih društvenih institucija imaćemo potpuni monopol Vlade, što nikad nije dobro.