Lek ili opasna zabluda?

Srbija pripada grupi zemalja sa najnižim poreskim opterećenjima. Zato je pravo pitanje šta bi se, u suštini, postiglo snižavanjem poreskih stopa?

Piše: Miloš Kostić

Predstavljajući program svoje vlade u Skupštini Srbije, Vojislav Koštunica je rekao da stanovnici Srbije suviše dugo teško žive, a među uzrocima je naveo i previsoke poreze. On je najavio promenu poreske politike, koja će biti usmerena na smanjenje nekih poreza u cilju olakšica za proizvodne i poljoprivredne delatnosti i, s druge strane, veća poreska opterećenja na račun onih koji imaju više, kao i na luksuzne proizvode.

Opozicione partije su, što je i običaj, kritikovale ekspoze, a posebno najavu da će biti smanjeni porezi. Suština kritika se sastoji u tvrdnji da će smanjenje poreza dovesti do budžetskog manjka i štampanja para da bi se popunila državna kasa. Bivši ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović upozorava da povećane akcize na luksuzne proizvode ne mogu da donesu znatniji prihod u budžet. Opozicioni poslanici su napomenuli da ne može biti ni govora o povećanju akciza za duvan, jer bi to dovelo u pitanje privatizaciju duvanske industrije, a samim tim i pravnu sigurnost. Naime, dve najveće srpske fabrike duvana, u Nišu i Vranju, privatizovane su prošle godine, tek pošto je tadašnja vlada sa stranim investitorima potpisala dogovor da se akcize neće menjati u narednih pet godina. Slično je i s naftnim derivatima. Cena sirove nafte na svetskom tržištu je visoka, pa bi svako novo poskupljenje ionako skupih derivata bilo samo podstrek za inflaciju.

Odgovore na primedbe opozicije, pored Koštunice, dao je i novi ministar privrede Dragan Maršićanin. On je uveravao poslanike da postoje različiti vidovi popunjavanja budžeta, kao što su donacije iz inostranstva, krediti i prihodi od privatizacije. Još konkretniji je bio Dejan Mihajlov iz Demokratske stranke Srbije koji je, aludirajući na takozvanu šećernu aferu, izjavio: „Pare ćemo naći u privatnim džepovima i to će ići u budžet“. Ekonomista Boško Mijatović, analitičar beogradskog Centra za liberalno-demokratske studije, misli da je dobra najava o smanjenju poreza, ali je i dodao da taj proces mora da se sprovodi postepeno, uz neophodno smanjenje javnih rashoda, jer bi se, u suprotnom, pojavio veliki deficit, koji bi za Srbiju bio neizdržljiv.

Upozorenje o opasnostima poreskog avanturizma uputio je i bivši ministar finansija Božidar Đelić prilikom podnošenja raporta javnosti o stanju državne blagajne. Prema njegovim rečima, kada je pre tri godine došao u Ministarstvo, zatekao je potpuno praznu kasu, a sada novoj vladi ostavlja 200 miliona evra deviznih sredstava i 450 miliona evra u dinarima. Nije propustio priliku da podseti kako, posle dva talasa temeljne poreske reforme, Srbija sa stopom od 14 odsto, u odnosu na zemlje u okruženju, ima najniži porez na dohodak građana i na dobit preduzeća.

Potpredsednik vlade Miroljub Labus, međutim, nije potvrdio Đelićeve podatke o novcu kojim raspolaže država. Labus tvrdi da je samo 150 miliona evra za budžet, a da ostatak ne pripada budžetu. On je obećao da će se ispitati prošlogodišnje povećano učešće poreza, taksi i doprinosa u društvenom proizvodu, u odnosu na 2002. godinu, kao i podatke koji se odnose na sredstva od privatizacije namenjena budžetskim potrebama.

Bilo kako bilo, efikasnost novih poreskih vlasti biće na proveri već za nekoliko dana. U ponedeljak 15. marta ističe rok za prijavu prihoda u 2003. godini. Poreske prijave su dužni da podnesu svi građani čija je ukupna zarada minule godine bila veća od 867.225 dinara. Tokom januara više od 90 odsto preduzeća u Srbiji obavestilo je republičku Poresku upravu o svom poslovanju. To znači da Poreska uprava ima podatke o prihodima za više od tri miliona zaposlenih u Srbiji. Novina je što će se ovoga puta primeniti metod ukrštanja ličnih poreskih prijava i podataka poslodavaca, pa u Poreskoj upravi smatraju da će na minimum svesti mogućnost utaje.

Sasvim je sigurno da će efikasniju metodologiju u radu poreskih vlasti imati u vidu novoizabrani ministar finansija Mlađan Dinkić, koji najavljuje novi zakon o budžetu do kraja marta, a za drugi kvartal godine - paket poreskih zakona. Prema njegovim rečima, budžet će biti antirecesioni, što znači da će u odnosu na prethodni znatno više novca biti iskorišćeno za podsticanje privrednog razvoja. Što se fiskalne politike tiče, Dinkić nagoveštava za drugi kvartal smanjenje, ili čak ukidanje, određenih poreza. Nije rekao kojih, ali ako je suditi na osnovu predizbornih materijala stranke G17 plus, onda se ukidanje i smanjenje odnosi na poreze na finansijske transakcije, prihod od poljoprivrede, na kapitalne dobitke, upotrebu i držanje vozila, na mobilne telefone, čamce i slično.

Uočljivo je da niko iz nove vlade nije pominjao porez na dodatu vrednost (PDV). Novi koncept, koji bi zamenio porez na promet, trebalo je da počne da se primenjuje sredinom ove godine. Tako je barem planirala prethodna vlada. Srbija i BiH su jedine dve države u Evropi koje još nisu uvele PDV. Razlog što novi kabinet ne stavlja PDV u prvi plan verovatno leži u činjenici što taj način obračuna poreza, na samom početku, neminovno izaziva udar i nestabilnost u javnim prihodima, mada kasnije donosi mnoge prednosti u odnosu na porez na promet; najvažnija je ta da je teže izbeći plaćanje poreza.

Ali čak i bez PDV, Srbija u Evropi ne predstavlja poreski pakao. Stručnjaci za fiskalnu problematiku su još ranije isticali da sadašnja Srbija pripada grupi zemalja sa najnižim poreskim opterećenjima. Zato je pravo pitanje šta bi se, u suštini, postiglo snižavanjem poreskih stopa?

Stranim investitorima su, ionako, mnogo važniji privredni ambijent, pravna i politička sigurnost. Bez toga, čak i da Srbija potpuno ukine sve poreze, značajnijih efekata ne bi bilo! Slično važi i za sivu ekonomiju, u koju domaći privrednici ne beže samo zbog poreza. Zato, teško da bi se pokazala ispravnom računica da će, po snižavanju poreza, privatnici potrčati da legalizuju svoje poslove. To jest, nemoguće je predvideti da li bi jedan procenat smanjenja poreske stope proizveo povećanje naplate prihoda za jedan ili više odsto. Mnogo više bi se postiglo sređivanjem poreske administracije, jer njen javašluk podstiče širenje sive ekonomije. Kada se sve to uzme u obzir, verovatnije je da bi snižavanje poreza dovelo do manjkova nego do viškova u budžetu. Problem je što Srbija trenutno nema znatnijih budžetskih rezervi da bi sebi mogla da dozvoli luksuz eksperimentisanja sa bitnim smanjenjem poreskih stopa i da time dovede u pitanje finansiranje penzija, zdravstva, prosvete, vojske, policije...

Ostaje da se sačeka i vidi koliko će se najave iz ekspozea promeniti kada dođu do faze konkretizacije u vidu zakona. Tada će vlada morati da izađe s jasnim viđenjem šta i kako hoće i koliko će sve to da košta.