BEOGRAD - Iako reči Angele Merkel, nemačke kancelarke, da očekuje da rešenje za Kosmet bude takvo da, s jedne strane ne ugrozi demokratiju u Srbiji, a da s druge strane da zadovolji želju albanske strane za nezavisnošću, zvuče kao kompromis na kome i Beograd od početka insistira, Ognjen Pribićević ambasador Srbije u Berlinu kaže da to ne znači da je Nemačka promenila stav.

- Nemačka je uvek isticala da se zalaže za kompromisno rešenje, ali to ne znači da su oni svoje stavove promenili u korist Beograda. To bi bilo neozbiljno tumačenje. Nemačka kancelarka je u svojoj izjavi ovaj put samo možda više nego ranije, stavila snažniji akcenat na važnost stabilnosti demokratije u Srbiji - kaže ambasador Pribićević.

Upitan da li je upravo time što je istakla važnost očuvanja demokratskih tekovina u Srbiji, nemačka kancelarka indirektno napomenula da je upravo nezavisno Kosovo najveća opasnost po demokratiju u Srbiji, Pribićević kaže:

- Tačno je da bi nezavisno Kosovo direktno ugrozilo demokratske tekovine od 2000. godine i normalan put Srbije, ali to je naš stav. Nemačka je i do sada imala više sluha, u odnosu na druge zemlje EU po pitanju očuvanja demokratije u Srbiji, ali ovo naglašavanje ima veze sa strateškim ciljevima Nemačke, a ne sa stavljanjem na našu stranu. Nemačka ima značajan ekonomski interes u regionu, trupe na Kosmetu, i njoj je u interesu i sa ekonomskog i sa političkog i vojnog stanovišta da se dođe do trajnog rešenja. S druge strane, Nemačka, koja je preuzela predsedavanje EU je svesna da u okviru Unije postoje zemlje koje su iznele stav da nezavisnost nije rešenje i put kojim Kosmet treba da ide. U okviru ovoga treba napomenuti da je namera Nemačke da u svakom pogledu vodi izbalansiranu politiku u EU, uzimajući u obzir stavove svih zemalja članica - ističe on.

Nemačke diplomate već su naglasile da će biti jako teško naći rešenje za Kosmet, koje bi zadovoljilo obe strane, ali su isto tako istakle da je to najhitniji i najteži problem EU jer je direktno vezano za stabilnost u regionu. S druge strane srpski mediji su, pozivajući se na izvore iz Vašingtona, naveli da se pitanje statusa Kosmeta neće rešiti do polovine ove godine, i da će SAD tražiti da EU preuzme odgovornost za pokrajinu u bezbednosnom, i u političkom smislu, drugim rečima, ukoliko bi Amerika rešila da prizna Kosovo, to bi zahtevala da uradi i Evropska unija. S obzirom na to da države Unije imaju zajedničku spoljnu politiku, eventualna odluka o priznavanju nekakve nezavisnosti morala bi da bude jednoglasna, što je, veruju mnogi, gotovo nemoguće postići bez sitnih ucena. Treba, međutim, podsetiti i da nemačka kancelarka želi da popravi odnose sa SAD i ubrza rad na stvaranju jedinstvenog transatlantskog tržišta između EU i SAD, koje bi moglo da zaživi 2015. godine, a dogovor oko zajedničke politike prema Kosmetu, bi taj proces mogao da ubrza, veruju mnogi.

B. Ristić