Бивши немачки канцелар Хелмут Кол сажео је биографију Елмара Брока у једну реченицу: „Родио се, оженио, постао посланик у Европском парламенту.” Заиста, Брок је један од симбола Европског парламента, јер у његовим клупама седи још од 1980. године, као посланик из редова немачке Хришћанско-демократске уније. Био је један од твораца предлога Устава Европске уније који је одбачен на референдумима у Француској и Холандији, а као председник Спољнополитичког одбора парламента написао је извештај о проширењу ЕУ. У том извештају, он наводи да све земље западног Балкана имају „европску перспективу”, али и да у обзир треба узети „апсорпциони капацитет” саме Уније који се неће повећати, ако се не усвоји Устав ЕУ.

Недавно смо чули занимљив предлог из ваше странке, тачније од канцелара Ангеле Меркел о такозваном привилегованом партнерству за земље западног Балкана. Како ви гледате на тај предлог?

– Ја се не сећам да сам икада поменуо „привилеговано партнерство” за земље западног Балкана.

Нисте ви лично, али предлог долази из ваше странке.

– Не, то је поменуто у вези с Турском. Ми у Европском парламенту, и то је јасно речено, верујемо да земље западног Балкана имају европску перспективу и држимо се обећања датих на самиту у Солуну 2003. да ће све ове земље постати интегрални део ЕУ.

Ипак, овде је схваћено да је канцеларка Меркел мислила на Србију, Босну и Албанију, а не само на Турску кад је предложила привилеговано партнерство као замену за пуноправно чланство.

– То је неспоразум. Ми знамо да у земљама западног Балкана има напретка и развоја, а ја верујем да је Србија једна од развијенијих земаља. Чим реши неке проблеме постоји могућност да се почну преговори о чланству.

Кад говоримо о тим проблемима, ту су Хашки трибунал и Косово. Кад очекујете да ће бити завршен проблем с трибуналом?

– То је питање за власти у Србији, али што се мене тиче, што пре то боље, јер онда можемо да потпишемо споразум о стабилизацији и придруживању.

Шта је највећи проблем Србије у процесу интеграције?

– Као што знате, Србија мора да се суочи с важним питањима, као што су трибунал, Косово и Црна Гора. Ми желимо да уверимо Србију да је она део Европе и да има европску перспективу како би имала подршку за те веома тешке процесе кроз које мора да прође ове године.

Да ли мислите да је могуће наћи решење за Косово до краја године?

– Надам се да је то могуће. Да је могуће наћи решење које ће поштовати територијални интегритет, права мањина и културну баштину на једној, и право на самоопредељење на другој страни. Да то решење помогне да се превазиђе напетост у овом региону.

Шта ви лично мислите, да ли би независно Косово било претња стабилности у региону или фактор стабилности?

– Мислим да је само споразумно решење фактор стабилности. Решење које би народ који живи тамо прихватио дугорочно. Морам да кажем да сам још 1971. био на студијској турнеји на Косову и да знам шта оно значи за Србе.

Да ли су вас политичари с којима сте у протекла два дана разговарали у Београду уверили да имају јасну позицију према учлањењу у ЕУ?

– Имам утисак, нарочито после састанака у Београду, да Србија има јасну европску перспективу, да је она интегрални део Европе. Али, Србија сама мора да одлучи.

Да одлучи шта?

– Да ли ће бити члан ЕУ или не.

Дакле, ви кажете да ће, кад се оконча питање сарадње с трибуналом, Србија имати отворена врата ка ЕУ.

– Кад се то питање заврши, одмах можемо да потпишемо споразум о стабилизацији и придруживању, а Европски парламент ће га одмах ратификовати.

Али, онда морају да га ратификују све чланице.

– Да, али то не траје дуго.

Потпредседник владе Мирољуб Лабус, с којим сте разговарали, каже да ће Србија 2012. испунити све критеријуме за учлањење. Када ви очекујете да ова земља уђе у ЕУ?

– Моје искуство није толико дуго да могу да кажем када ће то тачно бити, али мислим да је 2012. добра мета.

-----------------------------------------------------------

Корак по корак до устава

Тврдите да је незапосленост један од највећих проблема на Балкану.

– Ако желите да будете део унутрашњег тржишта ЕУ важно је да будете конкурентни. То је питање унутрашњих реформи једне земље, које укључује и решавање питања радне снаге. То је важно питање да би могло да се функционише на заједничком тржишту. Значи, земље морају да реше своје домаће задатке, на политичком, правосудном, економском плану, а ЕУ мора да реши питање апсорпционог капацитета тиме што ће на пример развити процес устава.

Пошто је процес усвајања устава сада заустављен, чиме је практично блокирано одлучивање у ЕУ, када очекујете да ће се окончати тај статус кво?

– То се дешава корак по корак. Немачка влада је рекла да ће кад преузме председавање Европском унијом у првој половини следеће године предузети кораке и иницијативе за процес ратификације. У неким случајевима, као што су Холандија и Француска, морамо да чекамо изборе, тако да ће то узети нешто времена. Међутим, ако све урадимо на прави начин, не значи да ће то одлагање имати утицаја на учлањивање Србије и других земаља.

Владимир Радомировић