|
|
ПРЕДСЕДНИК ТАДИЋ У ЉУБЉАНИ
Затражена помоћ Словеније
|
 |
(Од нашег сталног
дописника)
ЉУБЉАНА, 18. марта – Председник Републике
Србије Борис Тадић први пут је у петак званично посетио Словенију.
За време једнодневне посете Љубљани разговарао је са председником
словеначке државе Јанезом Дрновшеком, председником владе Јанезом
Јаншом, председником Државног збора словеначког парламента Франце
Цукјатијем, министром спољних послова Димитријем Рупелом и министром
привреде Андрејом Визјаком. Разговори су вођени о међусобним
билатералним односима, ситуацији у регији, европској оријентацији
Србије и међусобним економским односима.
У разговорима између
словеначких званичника и председника Србије посебна је пажња
посвећена Космету „као најосетљивијем питању чије коначно решење
треба да одговара и Србима и Албанцима”, нагласио је гост из
Београда на конференцији за новинаре. Председник Србије посетио је и
Српску православну цркву, где му је домаћин био парох Перан
Бошковић, као и амбасаду државне заједнице Србија и Црна Гора у
којој се састао са представницима српске и црногорске заједнице.
Високи гост из Београда прошетао је, пред крај посете у друштву
својих домаћина, старим делом Љубљане.
Утиске о Тадићевим
сусретима са представницима словеначких власти новинарима су пренели
председник Србије и словеначки министар спољних послова Димитриј
Рупел. Обадвојица су изразили задовољство „веома присним, срдачним,
конструктивним и пријатељским разговорима”, како је нагласио шеф
словеначке дипломатије. Обадвојица су истакли и важност Словеније
приликом решавања круцијалних проблема у региону. Не само због тога
што је она председавајући ОЕБС-а него и зато, према Тадићевом
мишљењу, што Словенија одлично познаје прилике на овом подручју.
Рупел је рекао да његова држава, када је реч о отвореним питањима у
вези са Косметом, не жели да заступа ниједну од две супротстављене
стране него ће да се залаже за демократски приступ приликом њиховог
решавања.
„Недавно сам о томе у Вашингтону разговарао и са
америчким државним секретаром Кондолизом Рајс, која је прихватила
мој предлог да што пре треба да почну разговори између Београда и
Приштине”, рекао је Рупел. На косметску ситуацију осврнуо се и
Тадић. Поновио је свој познати став да Космет може да има статус
„много више од аутономије”. Али се супротставио његовој
независности. „Она је за Србију неприхватљива”, рекао је Тадић.
Независност Космета, према речима председника Србије,
дестабилизовала би и Србију и регион. Додао је исто тако да приликом
тражења коначног решења за Космет треба уважавати и Резолуцију
Уједињених нација 1244. Изразио је уверење да ће на коначни статус
Космета утицај имати и коначна судбина државне заједнице Србија и
Црна Гора. Његово је мишљење је да је та заједница рационалан излаз
и за Србију и Црну Гору, те је изразио уверење да ће таквом концепту
и Словенија својим ангажманом допринети.
Осврћући се на
односе са Словенијом председник Србије заложио се за принципе који
ће да допринесу реалним решењима, што је могуће ефикаснијем
спровођењу заосталих делова сукцесије, обезбеђењу стечених људских
права грађана обеју земаља, потписивању споразума о социјалном и
здравственом осигурању... Тадић и Рупел обавестили су новинаре и о
припремама за потписивање споразума о сарадњи на подручју одбране.
Председник Србије је, одговарајући на новинарска питања,
поновио недавно изречени став у Загребу да би волео да државна
заједница Србија и Црна Гора и Хрватска заједно уђу у Европску
унију. Потврдно је одговорио и на питање – може ли се догодити да
српска јавност друкчије – тј. позитивније – гледа на Хаг након што
је дигнута оптужница против донедавног косметског премијера Рамуша
Харадинаја. „Све проблеме убудуће треба да решавамо користећи начела
и праксу европског правног реда”, нагласио је Тадић.
На
конференцији за новинаре било је речи и о међусобној економској
сарадњи. Оцењено је да она из дана у дан расте, да су словеначка
предузећа, учествујући у приватизацији у Србији, до сада инвестирала
260 милиона евра. Тадић је при том нагласио да би се обе стране
додатно требале ангажовати на смањењу трговинског дефицита у
међусобној размени који је на штету Србије, и изразио уверење да ће
Словенија своје тржиште да отвори и улагачима из Србије.
М. Јакшић |
|
|
|
|
