|
|
ДАНАС У БЕЧУ ПОЧИЊУ ПРЕГОВОРИ О КОСМЕТУ
Ахтисаријев хладан туш
Дводневним разговорима претходили жестоки притисци на Београд, будући да постепено преовлађује уверење да ниједна српска власт неће хтети драговољно да потпише независност Косова |
 |
Српски преговарачки тим данас ће се у Бечу суочити са изузетно тешким задатком. Да је тако, потврдио је јуче Марти Ахтисари, специјални изасланик УН за преговоре о статусу Космета. Улога посредника у преговорима традиционално подразумева непристрасност и неутралност, али је Марти Ахтисари дан пре формалног почетка преговора, у интервјуу немачком недељнику „Шпигл”, отворено наговестио да аспирације албанских преговарача сматра важнијим од тежњи српског тима. Мандат који је добио од Контакт групе Ахтисари тумачи на начин који се подудара са ставовима америчких и британских изасланика који су последњих недеља походили Београд (Френк Визнер и Џон Сојерс). То се види по овој изјави немачком недељнику: „Контакт-група је на састанку у Лондону постигла споразум о томе да на крају становништво Косова треба да одлучи о томе како ће изгледати будућност Косова. Деведесет одсто чине Албанци – па шта мислите како ће да одлуче?”.
Ахтисари се овим речима јавно определио за британско-америчко поимање будућег статуса Космета, односно једно уско тумачење става Контакт групе у ком се истина помиње „народ Косова” (the people of Kosovo), али се сасвим сигурно не одређује да ће тај и тако схваћен народ „на крају одлучити” о питању о коме данас у Бечу почињу преговори који ће по свој прилици бити дуги и у којим би српска страна требало да равноправно учествује. Ахтисаријево је гледиште у супротности са начином на који ставове и принципе Контакт групе тумаче руски званичници (Русија је чланица Контакт групе, уз САД, Велику Британију, Француску, Немачку и Италију), који инсистирају да је за Москву прихватљиво само решење са којим се сложи и српска страна. Ахтисаријева изјава се, тим пре, налази и у колизији са ставовима које је веома јасно недавно изнео лично руски председник Владимир Путин, захтевајући (слично српским преговарачима) да се на Космету доследно примењује међународно право, а не измишља преседан који би важио само и изузетно за ову област.
Притисци на српски државни врх интензивније су почели неколико недеља уочи данашњег формалног почетка преговора у Бечу. Тако је, према речима саветника српског премијера Владете Јанковића, изасланик САД Френк Визнер у неформалном разговору током заседања Савета безбедности у Њујорку указивао како је независност Косова добра опција за Србију. „Визнер је понављао како Србија од Косова има само тешкоће и проблеме, да ми нисмо у стању да тамо вршимо власт и да прети озбиљна опасност од албанског револта ако не добију независност”, препричао је Јанковић.
У Београду су високи представници западних земаља у припремама за разговоре српске државне функционере убеђивали да пристану на независност Космета аргументима да је Косово ионако изгубио Милошевић и да сада само треба да се имплементирају последице његових пораза. Ваљда проценивши да је мало вероватно да ће било која српска власт потписати споразум који подразумева било какву врсту независности Косова и Метохије, брзу или одложену, Међународна кризна група је три дана уочи преговора обелоданила став да независност Космета треба једноставно наметнути притиском на Србе. Ова, Србима традиционално ненаклоњена невладина организација, од Мартија Ахтисарија (свог бившег председника, а сада главног посредника у преговорима) тражи да оде у УН и захтева наметање условне независности уколико косовски Албанци дају добру понуду мањинама. И то, „боље пре него касније”. Реч је о таквој понуда косовских Албанаца која би значила би укључивање мањина у централне институције, децентрализацију и заштиту верског наслеђа.
А управо тако ће изгледати редослед тема током дводневне прве рунде преговора о „техничким питањима“ која се тичу децентрализације и која ће, како је навела амерички државни секретар Кондолиза Рајс „очигледно имати важне последице по будући статус Србије и Црне Горе, али и Албаније”. Рајсова није поближе објаснила своју тајанствену опаску о последицама по Албанију. Као што је познато, Контакт група је још јесенас пресудила да Косово после одлуке о статусу неће моћи да улази у састав трећих држава.
Почетак разговора о „техничким питањима“ заправо је почетак формирања модела унутрашње организације. Планирано је да данас делегације разговарају о трансферу надлежности из области здравства, образовања, социјалних питања и културе, а у уторак ће скуп бити настављен разговором на тему преношења надлежности из области полиције, правосуђа, јавних потреба и државним предузећима.
Албанска страна у преговоре улази охрабрена псоледњим изјавама западних дипломата. Члан албанског преговарачког тима Ветон Сурои скоро је изјавио да ће се током дводневних преговора водити дипломатска битка око тога да ли ће се и на Космет применити нешто слично Охридском споразуму, којим су 2001. године, уз помоћ високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијера Солане и генералног секретара НАТО Џорџа Робертсона, регулисани односи између Албанаца и Македонаца, или ће се применити босански, дејтонски модел децентрализације.
Косовски Албанци се, по његовим речима, залажу за примену охридског споразума, а Срби су склонији босанском моделу. Охридским споразумом у Македонији је вођа албанских побуњеника Али Ахмети дошао на чело демократске странке у влади и од те 2001. године „учињено је много за албанску националну мањину”. Сурои даље сматра да су у српском преговарачком тиму су потпуно свесни чињенице да се наметањем разговора о српској мањини на Космету прејудицира коначно решење статуса Космета као засебне државе. У противном, ако Косово остане саставни део Србије, па и заједничке државе СЦГ, косовски Албанци су у таквој држави мањина.
Биљана Митриновић
-----------------------------------------------------------
Ахтисари: Косово није немогућа мисија
(Од нашег сталног дописника)
БЕРЛИН, 19. фебруара – Пред сутрашњи почетак преговора о коначном статусу Косова у бечкој палати Кински, њихов модератор и емисар Уједињених нација Марти Ахтисари у интервјуу хамбуршком „Шпиглу” оцењује да Косово није „немогућа мисија”, упркос непомирљивим позицијама косовских Албанаца, који изричито и једино инсистирају на државном суверенитету и независности покрајине, и позиције званичног Београда који прихвата све друго, само не то.
Уз опаску да има мандат генералног секретара УН Кофија Анана и став међународне заједнице да је садашњи статус неодржив, Ахтисари подсећа на закључак Контакт-групе да ће, на крају, грађани Косова одлучити о будућности покрајине, а затим саопштава податак да 90 одсто њеног становништва чине Албанци и, потом, као поeнта, и већ готова ствар, следи питање које, по начину на који је формулисано, практично не тражи одговор: како ће се они (Албанци) изјаснити?
На примедбу новинара да то не звучи као компромис, него представља одбијање српских захтева, Ахтисари каже да „није реч о томе” и кратко скицира своју преговарачку стратегију, која ће се одвијати у две одвојене равни. Једна се тиче „косовског комплекса”, друга искључиво Србије. У првој је битно да се разјасни питање децентрализације (самоуправе за српску мањину, посебно у питањима безбедности и образовања) а други „комплекс” тиче се, каже, само Србије и њених „националних циљева” као што су чланство у ЕУ и НАТО и економска димензија. То, каже, с Косовом нема директне везе, уз један изузетак који звучи као упозоравајућа порука: ако Београд не сарађује у „косовском питању”, то ће се негативно одразити на остваривање поменутих циљева...
На подсећање да је председник Србије Тадић захтевао стварање два ентитета на Косову, Ахтисари указује да „преговори не почињу од нуле”. Контакт-група делује већ годинама и постоје у међувремену неке ствари око којих се међународна заједница „децидирано изјаснила”. Помиње две: нема повратка на ситуацију пре 1999. и нема поделе Косова.
Ахтисари неће да „губи време” на ставове српских радикала о Косову као „Источној Немачкој” које би се, у новинарској интерпретацији, припојило „Великој Србији”. Каже да у сваком друштву постоје људи који износе тако сулуда становишта. Не бави се ни пуштањем у оптицај идеје о отварању питања граница БиХ (у новинарској интерпретацији она се приписује српској влади, у случају да Косово добије независност). Одговор је ту једноставан: ко се не придржава правила игре, може да заборави на сопствене циљеве.
Какве гаранције уопште даје Србима на Косову, посебно у контексту оних мартовских погрома и паљевине храмова? Ахтисари признаје да је то питање од „изванредног значаја”, и да суштинске заштите мањина до сада није било. О томе ће (и) убудуће бринути трупе Кфора, истина под другим именом. Релативизује, међутим, мартовску побуну, стављајући је у оквир и низ „других трагичних догађаја”, извлачећи у први план оне из деведесетих година, у време Милошевића, због којих НАТО интервенисао, а сам Милошевић послат у Хаг.
Ахтисари се не изјашњава о року у којем би преговори могли да буду завршени, само констатује да је „пут до измирења дуг”.
Мирослав Стојановић |
|
|
