Џуди Бат

ТРАГОМ ВЕСТИ
Ни Унмик, ни косовске власти нису успеле да докажу да су способни да управљају земљом, која пати од нефункционалне политике, нефункционалне економије и територијалних подела. Зато договор о статусу неће аутоматски резултирати јасном ситуацијом, већ ће пре означити почетак транзиције ка „некој врсти независности” ограниченој условима и продуженим присуством војних и цивилних међународних снага, наводи се у извештају са последњег састанка Радне групе за Балкан Института ЕУ за безбедносне студије (ИСС) из Париза, саветодавног тела Европске уније.

Ова и неке друге оцене изречене на скупу, у чијем су раду, поред стручњака ИСС, учествовали и представници министарстава спољних послова земаља чланица ЕУ, најближи сарадници високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијера Солане, као и независни аналитичари из ЕУ и западног Балкана, показале су да размишљања о „горућим питањима” региона почињу да попримају другачији ток, да се узимају у обзир и неки нови, досад у западној јавности мање помињани сценарији.

Ауторка извештаја Џуди Бат, експерт ИСС за Балкан, каже у изјави за „Политику” да је, упркос журби међународне заједнице да што пре постигне решење за Косово (Контакт група би желела до краја године), веома тешко рећи када ће се то догодити, јер преговори тек улазе у „суштинску фазу”. А чак и кад би се и дошло до некаквог статуса у догледно време, питање је колико би он био одржив. Напредак је, међутим, већ и то што је постигнуто боље разумевање позиција са којих се преговори воде.

Успоравање преговора

– Три су главна разлога због којих би преговори могли бити успорени. Први је извесна двосмисленост у позицији Русије, нарочито њено инсистирање да косовско решење поштује „универзалне вредности”, а не да представља „специјални случај”. Други је могућност раних избора у Србији ове јесени, што би неизбежно довело до померања у косовској сатници. Најзад, косовско руководство треба да успостави јединство и у потпуности се укључи у преговоре – наводи Џуди Бат.

Према њеним речима, највише забрињава развој догађаја на северу покрајине, где се локално српско становништво, „несумњиво уз подршку Београда”, припрема за одлазак, у случају да преговори крену нежељеним током. У неким међународним круговима, склоним да прихвате тумачења косовских Албанаца, ово се види као покушај власти у Србији да „приграбе” Србе са Косова на своју страну, нарочито у ситуацији кад српски премијер Војислав Коштуница креће путем конфронтације са ЕУ и међународном заједницом.

– Чак има покушаја да се ово повеже са исходом референдума у Црној Гори: неприпремљен на „губитак”, званични Београд је, наводно, потражио компензацију у подстицању ратоборности косовских Срба. Али, морам да приметим, Црна Гора и Косово су два сасвим различита случаја, не само правно и политички, већ и по начину разрешења.

Као што је оцењено на састанку Радне групе, Косово је суочено са дубоким проблемима у економији, владавини права и безбедности грађана, нарочито српске мањине. Одлазак Унмика ће сигурно имати велики утицај на привреду Косова, која ионако већ далеко заостаје за регионом, и одржава се само захваљујући међународном присуству и великим издацима владе. Социо-економска стабилност покрајине, изгледа, највише зависи од надуваних очекивања да ће независност донети економске погодности – примећује Џуди Бат, указујући да Европску унију, очигледно, очекују велика искушења у преузимању нових одговорности после утврђивања коначног статуса Косова, и она тога мора бити свесна, мора се за то припремити.

„Пакет” за Србију

– Модел који ће се, по свој прилици, применити на Косову умногоме се ослања на искуства међународне заједнице у БиХ. Али, не може се очекивати да ће косовска политичка елита и грађани тако спремно прихватити међународно „туторство” као што су то учинили пасивнији Босанци. Они ће, пре, стално изнова стављати на пробу снагу и политичку вољу међународних представника, и усмеравати енергију на борбу против „колонијалне силе”, при чему косовским лидерима очигледно недостаје уверљива визија будућег развоја – упозорава Џуди Бат у свом извештају.

Чиме би ЕУ могла да допринесе? Подстакнута успехом у посредовању поводом црногорског референдума, Унија би требало да се и према решавању косовског проблема постави са више самопоуздања и кредибилитета, да пружи визију која ће допринети стабилности. И, што је једнако важно, мора са Србијом да поради на „свеобухватном пакету” да би јој помогла да прогура „олујне месеце” који су пред њом, препоручено је у закључцима Радне групе, уз примедбу да то није „помоћ Коштуници” већ грађанима Србије. У том пакету би биле визне олакшице, заједничка радна група ЕУ и Србије за спровођење Акционог плана сарадње са хашким трибуналом, јаснија визија за Косово и стрпљива, ненаметљива подршка у припремама за доношење новог устава Србије.