Економски стручњак Стојан Стаменковић изразио је јуче бојазан да би оно што се у земљи догађа на политичком плану, могло да „упропасти и ову годину, пре свега са становишта инвестиција”.

Политичари, руковођени жељом да испоштују начела демократије, могли би да испусте нека веома прагматична питања, оценио је Стаменковић у Економском институту, где је представљен нови месечни билтен тог института под називом „Макроекономске анализе и трендови”, који би требало да се појави 10. фебруара.

Грађани су у више анкета као главне проблеме навели незапосленост, односно губљење радних места, а при том нису свесни да су та радна места испуштена још 1991. или 1992. године, када је створен привид да нема отпуштања док су на снази међународне санкције, рекао је Стаменковић.

Оценивши да се питање запошљавања не може решити отварањем радних места у тим предузећима, која имају огромне дугове и постоје „само на папиру”, него новим инвестицијама, Стаменковић је упозорио да и ова година може да остане „убијена за инвестиције”.

Без нових инвестиција нема ни извоза, ни побољшања бруто домаћег производа и прети нам западање у дужничку финансијску кризу, рекао је Стаменковић.

Он је израчунао да би 2010. године лична потрошња код нас могла бити смањена за неколико милијарди евра „због тога што ћемо ову годину провести у политичким препуцавањима”.

Према његовим речима, уколико би наша земља евентуално прекинула трогодишњи аранжман са Међународним монетарним фондом, главна штета би била не у изгубљеном новцу, него у поруци и одјеку који би то имало у целој европској јавности.

Уколико се успешно не оконча тај аранжман, активирао би се наш дуг према Париском клубу, а наше обавезе према том клубу би порасле за 15 одсто или 600 милиона долара, рекао је Стаменковић, подсетивши да је укупни дуг наше земље према Париском клубу износио четири и по милијарде долара.

Према његовим речима, нова влада би први корак требало да учини на усвајању републичког буџета.

Стаменковић је критиковао и оне који говоре да је постојећи закон о приватизацији противуставан, јер то оставља лош утисак на потенцијалне и садашње инвеститоре и навео пример Мађарске и онога што је та земља у области приватизације урадила за последњих шест или седам година.

Оценивши да нови избори не би донели нове резултате, Стаменковић је рекао да би домаћи политичари морали да се „одрекну неких својих тврдих идеја за једну, две или три године, док ова земља не стане на ноге”.

Стаменковић сматра да је гувернер Народне банке Србије Кори Удовички добро поставила курс динара, али је изразио и бојазан да би евентуална будућа једногодишња мањинска влада могла водити популистичку, а не развојну политику.

Он је оценио да би таква влада могла гурнути инвестиције у други план, а форсирати потрошњу, примарну емисију, обртна средства и субвенције, на тај начин што би се од оних који раде добро узимало и давало онима који раде лоше.