Прошлонедељно избијање етнички мотивисаног насиља на Косову знак је упозорења да су односи између заједница у овом региону још увек питање које захтева константну будност. Сада је апсолутно неопходно да се и Београд и Приштина уздрже од тешких политичких гестова. Захтеви за независношћу, с једне, и за кантонизацију с друге стране, неће имати утицаја на крајњу одлуку о коначном статусу. Они међутим могу да изазову нови талас насиља, а етнички Срби су, као мањина на Косову, изложени највећем ризику.

Сви цивилизовани људи морају да осуде употребу насиља, уништавања и застрашивања ради постизања политичких циљева, а сви ми морамо да покажемо да нема награда за убиства и разбојништва. Народи југоисточне Европе заслужују боље: друштва заснована на владавини закона, поштовању мањина и на вредностима демократије. То је оно што представља Европска унија и то је разлог због кога је толико важно да Србија и Црна Гора интензивирају напоре ка интеграцији у ЕУ.

За неколико недеља десет земаља постаће нове чланице Европске уније. Своје чланство заслужиле су захваљујући напорном раду и резултатима. Прикључење Европској унији подразумева већи напредак, већу слободу и место у једном од најважнијих светских клубова – али, исто тако, значи задовољавање неких прилично захтевних екномских и политичких стандарда.

За наших десет нових чланица био је то дуг пут, али вредан путовања. То је исти пут којим сада иду земље југоисточне Европе. ЕУ је обећала да свака земља овог региона може да се нада чланству – уколико изврши измене у својој економији, поштовању демократије, људских права и владавине закона тако да буду у складу са нашим.

Европска комисија намерава да помогне на сваком кораку овог путовања. Зато дајемо годишње извештаје да бисмо истакли где је начињен напредак, а где, искрено речено, није. То је, такође, разлог због кога смо ове године покренули ново Европско партнерство са сваком земљом овог региона, засновано на партнерствима која смо применили да бисмо помогли нашим новим чланицама (њих десет).

Та партнерства ће поставити најхитније приоритете на основу којих треба у свакој земљи појединачно да се реагује; она ће помоћи да ЕУ упути финансијску помоћ тамо где је најкориснија како би дотичну земљу приближила Европи.

Јуче смо објавили извештај и наше ново Партнерство за Србију и Црну Гору. Не могу да сакријем чињеницу да је било разочарења. Уколико Србија и Црна Гора жели стабилну демократску будућност коју Европа нуди, она мора да покаже да поштује европске вредности, нарочито владавину закона и међународних обавеза. Сарадња са Међународним судом за ратне злочине у бившој Југославији је од есенцијалног значаја. О томе нема разговора. Без пуне сарадње са Хагом, Србија и Црна Гора не могу да крену напред, у нову фазу напретка према Европској унији.

Од прошле године напредак начињен у другим областима био је спор. Уставна повеља још увек није примењена како треба, а око заједничке, свеобухватне трговинске политике тек треба да се постигне споразум. Србија и Црна Гора не може да напредује ка следећој фази европске интеграције – преговорима о Споразуму за стабилизацију и асоцијацију – без већег залагања које би оживело државне институције и без изградње стварне јединствене трговинске политике и једниственог тржишта државне заједнице.

На овоме инсистирамо, јер – уколико Србија и Црна Гора жели да се интегрише у Европску унију – прво мора да буде сигурна да су њена два конститутивна дела у стању да се међусобно интегришу. Јаке речи? Некада пријатељи морају да искажу искрене критике. Желимо да Србија и Црна Гора успеју, а од највећег значаја је да дуготрајне мане сада буду отклоњене.

Пре три и по године цела Еворпа је са радошћу гледала како су народи Србије и Црне Горе са великом храброшћу срушили Милошевићев режим. Све демократске снаге су се ујединиле да би срушиле тај режим. Сада је поново потребно јединство да би се одлучно и брзо обрачунали са великим проблемима, како би Србија и Црна Гора могла да крене напред до своје европске судбине.

Крис Патен