INTERVJU MINISTRA DRASKOVICA NACIONALNOJ AGENCIJI TANJUG

BEOGRAD, 25. aprila (Tanjug) - Slika o Srbima na Kosovu i Metohiji kao krivcima i Albancima kao andjelima, koja nikad i nije bila tacna, sada je definitivno razoblicena, izjavio je Tanjugu ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Draskovic. "Posle pogroma nad Srbima 17. marta, i u Njujorku, i u Vasingtonu, i u Briselu, i u svim drugim vodecim svetskim centrima, nastupio je znacajan zaokret u gledanju na ono sto se dogadja na Kosovu i Metohiji", rekao je on u intervjuu nacionalnoj agenciji.

Svet je veoma jasno osudio etnicko ciscenje nad Srbima i lidere kosovskih Albanaca "za tako jadno stanje prava Srba i ostalih nealbanaca u pokrajini". "Druga je stvar koliko cemo mi nasom upornoscu i mudrim delovanjem uspeti da iskoristimo sadasnje raspolozenje u svetu i da ne napravimo nijednu gresku, jer i dalje nam se greske uvecavaju najmanje za tri puta", upozorio je Draskovic. Ponekad, medjutim, pogresne odluke nisu posledice nasih gresaka, kao sto je slucaj sa odlukom sefa UNMIK-a Harija Holkerija o osnivanju Kancelarije Kosova za spoljne odnose i dijalog, ukazao je on. Prema svim relevantnim medjunarodnim dokumentima, takva institucija moze da bude samo pri UNMIK-u, a ne pri vladi Kosova, naglasio je Draskovic. Specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija duzan je da se striktno pridrzava rezolucije 1.244 Saveta bezbednosti UN, Ustavnih okvira za Kosovo i Plana o primeni standarda pre definisanja statusa pokrajine. Ti dokumenti svetske organizacije striktno predvidjaju da su spoljni poslovi Kosova i Metohije u iskljucivoj nadleznosti sefa UNMIK-a, koje on ne moze da prenosi na drugoga, pa "ocekujem odgovarajucu reakciju generalnog sekretara Ujedinjenih nacija", rekao je Draskovic. U komunikaciji sa svetom Beograd mora da koristi jezik koji svet razume - konkretan i okrenut buducnosti, potrebama coveka, jer "svet nece da slusa ni srpske ni albanske price o tome ko je prvi zakopao temelje svojih naselja na Kosovu i Metohiji". "Svet, medjutim, hoce da cuje pricu, u to sam se uverio, da je na Kosovu i Metohiji od 10. juna 1999. kada su UN, Kfor, UNMIK preuzeli kontrolu, pa do 17. marta ove godine, unisteno i spaljeno vise od 40.000 srpskih kuca i 145 crkava". "Svet takodje vidi da je etnicki ocisceno, uklonjeno s Kosova i Metohje vise od 200.000 Srba i nealbanaca i razume zahtev nase strane", rekao je sef diplomatije. "Medjunarodna zajednica je obavezna i da obezbedi da se posledice etnickog ciscenja nad Srbima posle 10. juna otklone brzo i efikasno, na isti nacin na koji je otklonila u rekordno kratkom roku posledice etnickog cciscenja nad Albancima pre 10. juna te godine".

Od visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane i britanskog ministra za Evropu Denisa Meksejna, do generalnog sekretara NATO Japa de Hopa Shefera, sve zanima isto: koliko je srpskih kuca obnovljeno i da li je pocela obnova crkava i manastira, rekao je Draskovic. "Svet ne drze do praznih deklarativnih izjava i rezolucija, nego do konkretne akcije, i mi u tom smislu moramo da sami delujemo i ja to cinim", naglasio je on. Na pitanje da li ce razgovarati sa albanskim celnicima, Draskovic je odgovorio da "nikada nije postignut nijedan sporazum a da ljudi nisu razgovarali". "Nikada nije nijedno neprijateljstvo ugaseno neprijateljstvom, nego pokusajem normalizovanja odnosa i pomirenjem", rekao je on. "Pri tome je veoma vazno da ne reagujemo nepromisljeno, odbijajuci recnik koji koristi medjunarodna zajednica". "Primera radi, i posle onoga sto se desilo 17. i 18. marta, medjunarodna zajednica je ostala pri stavu i formuli 'standardi pre statusa', a mi toj formuli treba da udahnemo pravo tumacenje koje ce svet da prihvati", rekao je Draskovic. U te standarde spada i obnova svega popaljenog posle 10. juna 1999, povratak prognanih Srba i uspostavljanje punog sistema bezbednosti za srpski narod na Kosovu i Metohiji u srpskim opstinama, naseljima, gradovima, delovima gradova, istakao je on. Draskovic je naglasio da bezbednost podrazumeva punu sigurnost zivota, imovine, slobodu kretanja, sigurnost uzivanja osnovnih ljudskih, nacionalnih, verskih i drugih prava i da su "to ti standardi koji moraju biti ispunjeni da bismo poceli da razgovaramo o statusu pokrajine". "S druge strane, zasto bismo mi napustali kosovske institucije i lisavali se argumenata koji su apsolutno ovoga puta na nasoj strani, i jos prihvaceni od medjunarodne zajednice", zapitao se sef diplomatije. "U kosovskom parlamentu, u kosovskoj vladi, u svim drugim institucijama, treba koristiti cinjenice, ispostavljati zahteve i traziti dijalog. To ce svet pozdraviti", rekao je on, dodavsi da "nijedan ekstremni zahtev nece proci". "Kao sto vidite, cak se vec pomalo, i to otvoreno, pocinju rugati tim previse napadnim zahtevima Albanaca - nezavisnost, konacni status, referendum - to su greske koje smo mi nekada pravili i skupo ih platili". Draskovic je, medjutim, ukazao da mi ne treba da se bavimo Albancima, koji su ispostavili ultimatum jacima od sebe, zapretivsi medjunarodnoj zajednici da ce, ako im ne da nezavisnost do kraja iduce godine, oni sami da je proglase. "Mi treba da gledamo 'svoja posla' i da shvatimo da se Kosovo brani istinom, a ona je na srpskoj strani. Druga je stvar sto se ta istina brani i u Beogradu i sto mnoge stvari u Beogradu ne teku smerom kojim bi morale da teku, sto umanjuje sanse da se izborimo za prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji".

Govoreci o spoljnopolitickoj strategiji, sef diplomatije je rekao da ne moze da ima razumevanje za politiku ciji je konkretan rezultat da ce u junu na samitu u Istanbulu verovatno i Bosna i Hercegovina uci u "Partnerstvo za mir", a Srbija i Crna Gora biti jedina evropska drzava izvan njega. "Da li je to pozicija koja je u drzavnom i nacionalnom interesu? Da li se sme podrzavati politika koja nije uklanjala prepreke cije je uklanjanje od nas zahtevano da bismo se pridruzili 'Partnerstvu za mir'"? "Otklanjanje tih prepreka je u nasem interesu, to je vlada u Hrvatskoj u rekordnom vremenu jasno pokazala", ukazao je Draskovic. "U pocetku primljena sa skepsom u medjunarodnoj zajednici, prakticno preko ispunjavanja obaveza prema Hagu, Hrvatska se nasla na ubrzanoj traci ka Evropskoj uniji". "Ona je u 'Partnerstvu', dogodine ce biti clanica NATO, Albanija je vec iduce godine u NATO-u. Iduce godine mi cemo se, ako ne bude drzavne odgovornosti, naci potpuno izolovani kao ostrvo u NATO moru koje ce nas okruzivati", upozorio je sef diplomatije.

Na opasku da pojedini analiticari tvrde da Beograd nije jasno definisao spoljnopoliticku strategiju, Draskovic je naglasio da prioritet moraju da budu najbolji odnosi sa susedima, evroatlatske integracije, ukljucujuci ulazak u EU, i najsira i svestrana saradnja sa Rusijom, Japanom, Kinom... "Znam za antinatovska i antiamericka raspolozenja u Srbiji, i krivica je i na politicarima i na nasoj drzavnoj propagandi, koja od 5. oktobra 2000. godine naovamo nije narodu saopstila istinu da je, bez aboliranja onih koji su bombardovali Srbiju, glavni krivac za taj sukob rezim Slobodana Milosevica". "Taj rezim je jednu malu zemlju uveo u oruzani sukob s najjacom vojnom masinerijom koju je svet ikad poznavao", podsetio je on. "Umesto da se stvari ovako sagledaju i objasne narodu, ovde se i dalje ta politika, koja nas je podvela pod bombe, proglasava kao patriotska". "Mi smo mala zemlja s velikim problemima i u resavanju tih problema valjda moramo da trazimo pomoc pre svega velikih zemalja a ne da ulazimo s njima u sukobe ili da odrzavamo prosle sukobe". I Rusija je u 'Partnerstvu za mir', prakticno je u nekoj vrsti clanstva u NATO, a i ostale mocne drzave, poput Kine, ne idu u sukob sa NATO, rekao je sef diplomatije. "U nasem drzavnom i nacionalnom interesu je da budemo deo saveza protiv globalnog terorizma", naglasio je Draskovic. "Kad vec toliko volimo svoju istoriju, treba da znamo da nemamo pravo da ne budemo u jednom svetskom sukobu, koji je vec poceo i koji ce se samo intenzivirati, u savezu sa istim zemljama sa kojima smo bili u Prvom i Drugom svetskom ratu".

Prema njegovim recima, nemamo pravo da istovremeno protestujemo protiv terorizma na Kosovu i Metohiji, a da budemo protiv zemalja koje vode borbu protiv svetskog terorizma. "Budimo saveznici, i onda trazimo od njih da budu jednako odlucni u borbi protiv terorizma i u Avganistanu, i u Ceceniji i na Kosovu i u Iraku i Madridu i bilo gde drugde". Na opasku da je na domacoj politickoj sceni mogucno nerazumevanje za takvu poziciju, Draskovic je naglasio da "obaveza politicara nije da uvek sledi vecinsko raspolozenje, nego da ucini sve da promeni to raspolozenje ukoliko je uveren da je ono pogresno". "To sam cinio proteklih 14 godina, cinim to i sada i cinicu i ubuduce. Na isti nacin na koji sam 1991. govorio da se ne brani Beograd u Kninu nego da se brani Knin u Beogradu i da je obaranje Milosevicevog rezima uslov svih uslova odbrane drzavnih i nacionalnih interesa". "Mada me tada vecina nije razumela, tako i sada kazem" rekao je Draskovic i zakljucio da Srbija ne sme buducnost da gradi na sukobima sa vodecim silama naseg sveta, "na junacenju i izigravanju svojih medjunarodnih obaveza".