JUGOSLAVIJA OBECAVA DA CE KAZNITI NAPADE IZVRSENE NA KULTURNA DOBRA U VREME RATA

Pariz, 6. septembar - Savezna Republika Jugoslavija je obecala da ce odrediti pravnu proceduru da bi kaznila napade na kulturna dobra u vreme rata potpisivanjem drugog Protokola Konvencije za zastitu kulturnih dobara u slucaju oruzanog konflikta, poznat kao Haska Konvencija.

Generalni direktor UNESCO-a, Koichiro Matsuura, koji je bio na potpisivanju 27.08. u Beogradu, uputio je danas poziv svim zemljama koje to nisu ucinile da potpisu Protokol koji je usvojen 26. marta 1999. na diplomatskoj konferenciji koju je sazvao UNESCO.

"Savezna Republika Jugoslavija je bila 15. zemlja (*) koja je postala clanica ovog novog pravnog instrumenta", primetio je, "i druga republika bivse Jugoslavije koja je potpisala Protokol. Drago mi je zbog toga jer to pomaze stvaranju klime sigurnosti u regionu. Nadam se da ce ovo ohrabriti mnoge druge zemlje da urade isto to."

Ratovi su oduvek donosili potpuno ili delimicno razaranje nezamenljivog kulturnog nasledja kao sto su spomenici, arheoloska mesta, umetnicka dela, retke knjige, arhivi i muzeji. Da bi pokusala da smanji ove gubitke, medjunarodna zajednica je usvojila Hasku Konvenciju 1954. kojoj je dodat Prvi Protokol a koji je zabranjivao izvoz kulturnih dobara sa okupiranih teritorija.

Ali, pokazalo se da je tesko primeniti sporazum. Pored toga sto su prouzrokovali vrlo teske gubitke u ljudstvu i tehnici, medjunarodni konflikti i gradjanski ratovi za vreme proslih pola veka doveli su do razaranja ogromne kolicine kulturnih dobara, koja su cesto namerno ciljana, kao sto je vidjeno u bivsoj Jugoslaviji, Kambodzi i Avganistanu, izmedju ostalog.

To je razlog sto je 1990-ih UNESCO smatrao neophodnim da se Haskoj Konvenciji doda Drugi Protokol. Ovaj Drugi Protokol pojacava pravnu odgovomost onih koji unistavaju kultuma dobra. Drugim recima, vojnik ili drugi zvanicnik koji napadne ili naredi napad na zasticeni spomenik mogao bi da bude uhapsen, izrucen i da mu se sudi, ukoliko je to potrebno pred medjunarodnim sudom.

Protokol se takodje odnosi na gradjanske ratove. On takodje dozvoljava uspostavljanje Medjuvladinog Komiteta radi obezbedjivanje dodatne zastite nekih kultumih dobara i radi pracenja primene Protokola. Komitet ce imati pristupa specijalnom volonterskom fondu koji bi mogao da se koristi, na primer, za obezbedjivanje hitne pomoci kada je to potrebno. UNESCO ce obezbediti sekretarijat za ovaj Komitet.

Samo 15 zemalja su do sada potpisale Drugi Protokol, pet manje od 20 koliko je potrebno da on stupi na snagu. Hasku Konvenciju su potpisale 103 zemlje-clanice.