Србија у УНЕСКО

Србија и УНЕСКО

Унеско (https://en.unesco.org/), специјализована агенција УН за образовање, науку и културу основана је 1945. године. с циљем да се оствари интелектуална и морална солидарност човечанства, као средство за изградњу трајног мира. Унеско, у историји дугој 75 година, помаже развој и доступност квалитетног образовања за све, повезује научну и интелектуалну сарадњу, штити културно наслеђе и подстиче интеркултурално разумевање, брине о заштити слободе изражавања, али и о заштити и очувању животне средине и истиче хумане вредности света у коме живимо. Унеско се залаже за примену политика које доприносе одрживом социјалном, еколошком и економском развоју.

Република Србија је чланица Унеска од 20. децембра 2000. године. СФРЈ је била део пионирског рада Организације као чланица од 31. марта 1950. године, када је основала и своју прву националну комисију за Унеско. Република Србија активно учествује у раду Организације, привржена је принципима плурализма, деполитизације, културне разноликости, толеранције и дијалога, што континуирано показује својим деловањем у Извршном савету Унеска, чији је актуелни члан, у мандату 2019-2023, и као члан ужег тела, Бироа Извршног савета.

Комисија Републике Србије за сарадњу са Унеском, као саветодавно тело Владе за области у надлежности Унеска, чије оснивање је предвиђено Уставом Унеска, образована је 2007. године, а од 2015. године је на њеном челу председник проф. др Горан Милашиновић.

Република Србија подржава глобалне приоритете и програмске активности у главним областима у надлежности Унеска – образовања, науке, културе, информација и комуникација, које су повезане и са темама на агенди УН, попут одрживог развоја и спровођења Агенде УН о одрживом развоју до 2030. године Република Србија је потписница готово свих релевантних конвенција чији је депозитар Унеско, и, уз диверзификовани приступ у сарадњи, учествује у раду бројних иницијатива, међународних и међувладиних програма, као што су Међувладин хидролошки програм – IHP, Програм „Човек и биосфера" – MAB, Програм „Управљање друштвеним променама – MOST ", Међународни програм за геонауке и геопаркове, Међународни програм основних наука, Међународни програм за развој комуникација (IPDC), „Информације за све" (IFAP), и други.

Генерална директорка Унеска, Одри Азуле, посетила је Републику Србију 12-13. септембра 2019. године, поводом Међународног саветодавног састанка у области медијске и информационе писмености у Београду, који су заједнички организовале релевантне институције Србије и Унеска.

Од посебне важности за Републику Србију је заштита укупне српске културне баштине на Косову и Метохији, на чијој територији се налази 458 непокретних културних добара, од чега је 61 добро од изузетног значаја за Србију. На Косову и Метохији налази се 1.300 цркава и манастира, који чине културно наслеђе српског народа првог реда. Оно што ове споменике културе разликује од других, јесте да су живи, тј. у њима се одржавају службе, имају своје власнике и своје духовнике и у томе лежи комплексност њихове заштите. Србија се у Унеску залаже за спречавање све чешћих покушаја прекрајања историје и преузимања културне баштине мотивисане политичким разлозима и тежњама. После погрома 2004. године, прва Донаторска конференција за порушене и оштећене споменике на Косову и Метохији је била организована под окриљем Унеска (2005). У обнови споменика учествовали су и Савет Европе, Европска унија и друге међународне организације, према посебном програму који је предложио Унеско. Сходно Конвенцији о заштити светске културне и природне баштине коју је потписала, Србија се обавезала да се стара о светској баштини на својој територији, међу којима су и четири споменика на Косову и Метохији, који су 2006. године уписани на Листу светске баштине у опасности.

Уважавајући племениту мисију Унеска, Република Србија ће наставити да се залаже против политизације и изазивања нових подела унутар самог Унеска. На 38. заседању Генералне конференције Унеска 2015. године није усвојен нацрт резолуције о пријему тзв. Косова у чланство Организације. То је био први пут у историји Унеска да захтев за пријем буде одбијен, али и први пут да је разматран предлог да део територије једне државе чланице, који је под управом УН, буде примљен у пуноправно чланство Унеска.

Добра и елементи Р. Србије под заштитом Унеска

• На Листи светске баштине Унеска, листи највреднијих добара светског културног и природног наслеђа, налазе се: „Стари Рас и Сопоћани" (1979), „Манастир Студеница" (1986), „Гамзиград-Ромулијана" (2007) и „Средњевековни надгробни споменици стећци", које је уписано заједно са Босном и Херцеговином, Црном Гором и Хрватском 2016.године Србија је у јануару 2020, заједно са групом земаља Европе, потписала номинацију „Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Европе", која се налази у фази евалуације. У припреми су номинације.

• „Средњовековни споменици на Косову (Србија)" - Дечани (2004), Пећка Патријаршија, манастир Грачаница и црква Богородице Љевишке (2006), налазе се од 2006. године на Унесковој Листи светске баштине у опасности. Током 2020. године Република Србија се, у више наврата, обраћала генералној директорки Унеска О. Азуле у вези са радовима на међународном магистралном путу Дечани – Плав поред манастира Дечани.

• На Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства уписана су три елемента „Слава" (2014), „Коло" (2017), „Певање уз гусле" (2018) и „Злакуско лончарство" (2020).

• На Листу Памћење света (Memory of the World), посвећеној заштити документарне баштине, уписани су Архив Николе Тесле (2004), Мирослављево јеванђеље (2005) и Телеграм – ултиматум Аустроугарске Србији о објави Првог светског рата (2015).

• На Листу резервата биосфере (MAB - Man and Biosphere) уписани су резерват биосфере „Голија-Студеница" (2002) и „Бачко Подунавље" (2017).

• У регистар Унескових глобалних геопаркова је уписан геопарк Ђердап (2020).

• Град Врање је у октобру 2019. године изабран за члана Унескове Мреже креативних градова у области музике.

• У Србији постоје два центра категорије 2 под покровитељством Унеска: Центар за одрживо управљање водама и прилагођавање климатским променама (WSDAC) при Институту „Јарослав Черни" (2013) и Међународни центар за истраживање и обуку у области урбаног одводњавања (IRCTUD) на Грађевинском факултету у Београду (1989).

• У оквиру програма Унеско катедри и UNITWIN мреже у Србији делују три катедре, по једна на Универзитету уметности у Београду (из области интеркултурализма, менаџмента у култури и медијације), Универзитету у Новом Саду (предузетништво) и Грађевинском факултету Универзитета у Београду (истраживање вода).