Козарев: Истина и правда су услови за помирење и будућност
Без истине и правде, суочавања са злочинима и истином, не може се доћи до помирења, а без тога је тешко створити заједничку и стабилну будућност, нагласио је Козарев, обраћајући се амбасадорима и дипломатским представницима више од 30 земаља, који су у Министарству спољних послова могли да из прве руке чују сведочења две жене о тортурама и злостављањима којима су биле изложене у бошњачким логорима и казаматима 90-их година.
„Због истине, због правде и због будућности, не због прошлости и без политизације, ово није враћање у прошлост, већ да би будућност свима била боља, треба да саслушамо сведочења о којима се мало зна и код нас, а још мање у међународној јавности“, навео је Козарев и додао да монографија представља само делић огромног мозаика патње, али значајан допринос публиковању истине.
„Србија се борила против покушаја да се једногласно изгласа једна позиција о Сребреници у Уједињеним нацијама прошле године, па смо у најмању руку поделили свет, те аутори Резолуције нису успели у намери, а то је да нас свет једногласно опет стави на неки стуб срама и опет покуша нас да провуче кроз неко блато и опет нас стигматизује, као неке дежурне, регионалне и континенталне и глобалне проблематичаре, ми само хоћемо да останемо, опстанемо, да живимо и да нам буде елементарно нормално да деца не брину, да ће проћи кроз исто, шта су родитељи или бабе и деде или старије генерације прошли, а из предања сви то имамо у колективном сећању, и свесном и несвесном“, навео је генерални секретар Министарства спољних послова.
Председница Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић и чланица Гордана Ботић говориле су о језивим тортурама, злостављањима и патњама кроз које су прошле, као и велики број других Српкиња, али и Хрватица и Бошњакиња које су биле удате за Србе. Нагласиле су да њихово јавно обраћање о преживелим страхотама јесте истовремено вапај, апел и молба, захтев да судови у Босни и Херцеговини, као и међународне институције, без обзира на проток времена, истраже те злочине и процесуирају мучитеље, од којих је огромна већина остала изван домашаја правде.
Директор Архива Војводине Небојша Кузмановић и представници Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске - Виктор Нуждић и Мирослав Љубојевић - објаснили су значај документовања страдања наших људи, не само кроз истраживање и бележење бројки и других фактографских података о страдалима, већ и кроз прибављање, чување и публиковање личних сведочења жртава у протеклим сукобима. Они су изразили посебну захвалност Министарству спољних послова Републике Србије и министру Марку Ђурићу на помоћи и подршци у публиковању другог дела двојезичне (српско-енглеске) монографије о страдању у Републици Српској.
