Đurić: Aktivnosti u okviru CEI od velikog značaja za integracije ZB u EU
Ministar Đurić je poručio da je neophodno podržati ovakve inicijative jer približavaju region Zapadnog Balkana i druge delove Evrope koji još nisu u okviru Evropske unije.
Istakao je da Srbija, kao zemlja koja čini oko 53 odsto ekonomije regiona Zapadnog Balkana, ostaje čvrsto opredeljena za članstvo u Evropskoj uniji, uz puno razumevanje složenosti procesa reformi i političkog odlučivanja. Dodao je da činjenica da region još uvek nije integrisan u EU predstavlja izazov i za region i za samu Evropu. Takođe je ukazao da članstvo Ukrajine nosi značajan potencijal i da bi trebalo da bude ostvareno u što skorijem roku.
Govoreći o prioritetima, Đurić je naveo da su očuvanje mira i stabilnosti, kao i ekonomski napredak, ključni ciljevi Srbije u tekućoj godini i posebno naglasio značaj infrastrukturnog povezivanja. Ukazao je na to da projekti poput železničkog povezivanja Balkana sa Trstom, od Beograda preko Hrvatske i Slovenije, kao i modernizacija postojećih pruga, predstavljaju važan doprinos boljoj regionalnoj povezanosti.
Ocenio je da je potrebno dodatno osnažiti Centralnoevropsku inicijativu novim sadržajem, ističući da je Srbija spremna da tome aktivno doprinese. U tom kontekstu, ukazao je i na značaj ubrzanja evropskih integracija kroz konkretne mere, poput slobodnog protoka robe, kapitala, ljudi i usluga.
Đurić je naglasio da bi uključivanje regiona Zapadnog Balkana u šengensku zonu doprinelo smanjenju spoljnih granica Šengena i ne bi dovelo do povećanog rizika od ilegalnih migracija, već bi imalo pozitivan uticaj na međuetničke odnose i ukupnu atmosferu u regionu, omogućavajući slobodnije kretanje ljudi.
Podsetio je i da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i albanski premijer Edi Rama uputili inicijativu za ubrzanje pristupnog procesa, ukazujući na značaj konkretnih koraka u pravcu integracije regiona.
Šef srpske diplomatije istakao je da Centralnoevropska inicijativa predstavlja platformu koja neguje raznolikost nacionalnih identiteta, zahvalivši italijanskim domaćinima na doprinosu očuvanju kulturnog i duhovnog nasleđa, kao i na dugogodišnjoj zaštiti manastira Dečani na Kosovu i Metohiji.
