Đurić i šefovi delegacija posadili drvo u Parku prijateljstva

​Šef srpske diplomatije, obraćajući se okupljenima, izrazio je posebno zadovoljstvo što je danas u Parku prijateljstva, na mestu koje više od šest decenija čuva sećanje na jedan od najvažnijih trenutaka u istoriji Beograda i istoriji Pokreta nesvrstanih zemalja.

​“Od 1961. godine, brojni lideri i prijatelji naše zemlje ostavili su ovde svoj trag, sadeći drveće kao jednostavan, ali trajan simbol prijateljstva. Mnoga od ovih stabala preživela su decenije, različita vremena i brojne promene u svetu, a i danas stoje ovde podsećajući nas na činjenicu da će sve ono što zajednički želimo da ostane trajno, i sve u šta ulažemo zajedničke napore, zaista i opstati”, istakao je Đurić.

To se, kako je ukazao, odnosi na snažna stabla u drvoredu, ali istovremeno i na prijateljstva koja je naša zemlja tada iskovala, a koja i danas negujemo, dodajući da mu predstavlja posebnu čast što, obeležavajući 65. godišnjicu osnivanja Pokreta nesvrstanih, nastavljamo tu tradiciju.

​“Naša prijateljstva su trajna jer su utemeljena na prepoznavanju i doslednoj primeni vrednosti i ideja koje je Pokret nesvrstanih usvojio kao svoje smernice i principe, a to je ideja da odnosi među državama treba da počivaju na poštovanju, ravnopravnosti, nezavisnosti i pravu svakog naroda da samostalno odlučuje o sopstvenoj budućnosti. Duboko cenimo prijateljstva koja smo izgradili sa zemljama Afrike, Azije, Latinske Amerike i drugih delova sveta, i nastojimo da osiguramo da ona ne ostanu samo deo istorije ili sećanje na neko prošlo vreme”, rekao je Đurić.

Želimo da ova prijateljstva nastave da žive i kroz ljude koji danas dolaze u Srbiju da studiraju, sklapaju prijateljstva i ponesu deo Srbije sa sobom kada se vrate u svoje domovine.

​“Program „Svet u Srbiji“, kroz koji mladi ljudi iz brojnih prijateljskih zemalja dolaze da studiraju u našoj zemlji, predstavlja jedan od najznačajnijih načina da nasleđe Pokreta ne ostane sačuvano isključivo u arhivima i istorijskim knjigama. Kao što danas sadimo drvo za koje želimo da traje decenijama, takođe težimo da izgradimo veze među ljudima koje će trajati dugo nakon nas”, zaključio je Đurić.

​Simbolično, kako je ukazao, danas ovom nasleđu dodajemo još jedno drvo.

“Neka raste ovde, među stablima koja su naši prijatelji, i zapravo očevi osnivači Pokreta nesvrstanih, ovde posadili pre više decenija. I neka ovo bude još jedan znak da ovo prijateljstvo nije zatvoreno poglavlje u istoriji. Poput ovog drveća, naše prijateljstvo i saradnja odolevaju vremenu jer rastu na plodnom tlu jedinstva i vere u univerzalnost ideje našeg Pokreta nesvrstanih”, poručio je ministar Marko Đurić.

U duhu tradicije i kao spomen na ovogodišnju konferenciju, ministar Đurić upisao se u knjigu gostiju Parka prijateljstva, što su zatim učinili i ostali šefovi delegacija.

Park je osnovan 1961. godine povodom održavanja prve konferencije Pokreta nesvrstanih. U njemu se, tokom jubilarnih godišnjica Pokreta, tradicionalno sadi drvo kao simbol borbe za mir, jednakost i saradnju.