Kozarev u Bakuu: Srbija ostaje posvećena rasvetljavanju sudbine nestalih

Kozarev je istakao da Srbija pridaje veliki značaj rešavanju pitanja nestalih lica iz vremena sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, pre svega zbog porodica koje decenijama čekaju odgovor o sudbini svojih najmilijih. Podsetio je da je tokom ovih ratova nestalo oko 40.000 ljudi, dok se više od 9.500 osoba i dalje vodi kao nestalo u regionu.

Naglasio je da je utvrđivanje sudbine nestalih pre svega humanitarna i civilizacijska obaveza i da je za napredak neophodna kontinuirana saradnja nadležnih institucija, međunarodnih organizacija, forenzičkih stručnjaka i porodica nestalih.

Kao konkretan primer regionalne saradnje naveo je Regionalnu bazu podataka aktivnih slučajeva nestalih lica iz oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, razvijenu u okviru Berlinskog procesa uz podršku Međunarodne komisije za nestala lica. Istakao je, međutim, da je u prethodnih nekoliko godina, usled politizacije čitavog procesa, došlo do zastoja u saradnji sa institucijama Hrvatske i privremenim institucijama na Kosovu i Metohiji, što je rezultiralo zanemarljivim brojem rešenih slučajeva nestalih lica.

Govoreći o tragičnim iskustvima srpskog naroda, Kozarev je podsetio na stradanja tokom Prvog i Drugog svetskog rata i ratova devedesetih, kada su Srbi bili izloženi teškim zločinima, progonu i etničkom čišćenju.

„Najmračnije poglavlje ovog stradanja ispisano je tokom Drugog svetskog rata u fašističkoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, gde je nad našim stanovništvom počinjen genocid u logoru Jasenovac, kada je približno 500.000 Srba brutalno i svirepo istrebljeno od strane ustaša, dok je ukupan broj žrtava dostigao oko 700.000”, istakao je Kozarev.

Naveo je da se više od 1.500 Srba sa područja današnje Hrvatske i dalje vodi kao nestalo, dok je tokom zločinačke operacije „Oluja“ više od 250.000 Srba proterano sa svojih ognjišta.

Kozarev je naglasio da se obrazac zatiranja srpskog postojanja dogodio i širom Bosne i Hercegovine, u Sarajevu, dolini Neretve i delovima Podrinja i Posavine, gde brojne porodice i dalje ostaju u agoniji, nesvesne sudbine svojih najmilijih.

Govoreći o Kosovu i Metohiji, ukazao je na brojne slučajeve kidnapovanja i nestanaka Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica, naglasivši da ni više od dve i po decenije nakon sukoba sudbina svih nestalih nije rasvetljena.

„Slučajevi poput monstruozne trgovine ljudskim organima u „Žutoj kući“, u kojima sudbina žrtava ostaje nerazjašnjena čak i posle 28 godina, ostaju nepobitan dokaz selektivne pravde i dvostrukih standarda međunarodne zajednice”, rekao je Kozarev, dodajući da je važno imati u vidu da nijedan pripadnik tzv. Oslobodilačke vojske Kosova nije odgovarao za ove zločine.

Kozarev je poručio da, pod rukovodstvom predsednika Aleksandra Vučića, Srbija ostaje posvećena međunarodnoj i regionalnoj saradnji usmerenoj na pružanje odgovora porodicama nestalih, kao i razmeni i proveri informacija koje mogu doprineti rešavanju preostalih slučajeva, zaključivši da rasvetljavanje sudbine nestalih predstavlja važan doprinos poverenju, pomirenju i trajnom miru u regionu.

Konferenciju je putem video-obraćanja otvorio predsednik Republike Azerbejdžan Ilham Alijev, dok se na zvaničnoj ceremoniji otvaranja prisutnima obratio i predsednik Državne komisije Republike Azerbejdžan za ratne zarobljenike, taoce i nestala lica Ali Nagijev.

Događaju su prisustvovali i predstavnici Komisije Vlade Republike Srbije za nestala lica i Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica “Suza”, kao i članovi delegacije MSP, uključujući i ambasadora Srbije u Bakuu Dragana Vladisavljevića.